Висока техничка школа струковних студија у Пожаревцу наставља сарадњу са средњошколским образовним установама. Тако су прошле недеље ову установу посетили ученици Пожаревачке гимназије, за које је у амфитеатру одржано предавање на тему ерозије земљишта и археологије. Предавачи су били професор Катедре заштите животне средине у ВТШСС др Бен Младеновић и археолог у Народном музеју Драган Јацановић.
Директор ВТШСС др Владан Ђулаковић очекује да ће се сарадња са средњим школама наставити, али и да ће ова високошколска установа успети да привуче што већи број младихиз Пожаревца и околине,који ће уписати неки од смерова ове Високе школе.
Ерозија земљишта представља једну од најподмуклијих и најкомплекснијих процеса, који се дешава у природи, а који као крајњи продукт има поплаве.
Проф. др Бен Младеновић истиче да су грађани последњих година, због климатских поремећаја и учесталости обилних падавина, сведоци изливања река, речних токова, изазивања великих материјалних штета, али и људских жртава.
-Све почиње са кишним капима, које долазе и које ослобађају огромну кинетичку енергију, доспевајући до земље. Као продукт настаје испирање земљишта, а након тога и нагомилавање у речним коритима. Тај овлажени профил се смањује, долази до изливања река, бујичних поплава. Наравно, затим настају све оне последице о којима ми, нажалост, понешто знамо, а понешто и не знамо. Оно што је важно истаћи свакако је чињеница да клизишта доносе велике штете које се мере милионима евра. Циљ је да децу упознамо са основним, елементарним процесима, који иницирају све оно што се дешава у животној средини, поручио је Младеновић.
Задатак предавача, како је за наш лист изјавио археолог Народног музеја у Пожаревцу Драган Јацановић, био је да се младима укаже на то, како се човек кроз време, од најстаријих цивилизација на нашем простору, па до данашњих дана, носио са великим проблемом очувања животне средине – проблемом ерозије и поплава.
– Географски се налазимо на једној од највећих раскрсница и путева, као и цивилизација у Југоисточној Европи. На нашем подручју имамо две велике, али и две мање реке. Поседујемо све могуће облике рељефа. То су само неки од географских фактора, који су утицали и на настанак и развој, али и пропаст цивилизације на нашем простору. Сагледавајући овај проблем шире и у простору, као и у времену, може се закључити да у оном моменту, када се човек осети да је силан и моћан, а занемарио је основне постулате знања и науке из ерозије и поплава, да га је природа тако „ошинула“, да је претрпео велике материјалне штете. Поједине цивилизације практично су нестале управо из тих разлога, јер нису озбиљно схватиле ни проблем поплава, ни проблем ерозије, нагласио је Јацановић.
М. П.