Недељник “Реч народа” подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
15.12.1848.
Петровчанин на челу добровољаца против Угарске
На чело пожаревачке добровољачке војске постављен је тадашњи помоћник Црноречног округа Станојло Петровић. Са око 3000 српских војника он прелази Дунав и упућује се према Панчеву где га је очекивао војвода Стеван Шупљикавац. Како је у Војводини већ подигнута револуција против Угарске, кнез Александар Карађорђевић упутио је позив добровољцима да помогну тамошње Србе. Станојло Петровић је тада поднео рапорт војводи Стевану, а овај од радости што су браћа Срби дошли у помоћ,доживљава срчани удар са смртним исходом. Епилог револуције је проглашење аутономије Војводине српске. Треба напоменути да је Станојло Петровић, рођен 13. 2. 1813. године у месту Свине (Петровац на Млави), био ађутант и државни секретар кнеза Милоша, заступник министра иностраних послова, велики добротвор и ктитор, а пре тога кадет прве официрске школе у Пожаревцу, промовисан 1830. у потпоручника. Од 1833. био је војни комесар задужен за гарду при кнежевом Конаку у Пожаревцу, а 1839.помоћник начелника Пожаревачког округа.
25.12.1964.
Одлука о установљењу ЉКИ
Скупштина општине Пожаревац, на заједничкој седници Општинског већа и Већа радних заједница донела је Одлуку о установљењу туристичко-спортске манифестације под називом ,,Љубичевске коњичке игре“ (ЉКИ) са циљем развоја туризма и коњичког спорта. Одлуком је предвиђено да организатор манифестације буде Туристички савез Општине, да се Игре одржавају сваке године, а да се средства за финансирање обезбеђују из средстава Општине Пожаревац и прихода саме манифестације којом рукује Туристички савез Општине.
27.12.1883.
Јован Илић уместо Митрофона
Рођен је Јован (Илић) који је после смрти Епископа браничевске епархије, Митрофона (Рајића), управљао Браничевском епархијом од 1932-1934. Спровео је црквену организацију на основу новог Устава СПЦ и покренуо лист ,,Браничевски весник“. Умроје и сахрањен у Саборној цркви у Нишу 5.1.1975.
Припремио З. Стокић