Недељник “Реч народа” подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
11.7.1849. године
У Пожаревцу је рођен Милан Андоновић, изузетан геодета, грађевински инжињер, академик и проф. Универзитета у Београду. Гимназију учи у Пожаревцу и Београду а техничке науке на Великој школи у Београду, потом у Карлеруеу и Ахену (Немачка). Наставља Геодезију у Минхену, а специјализовао је механику, геодезију и астрономију. Основао је Геодетски институт (1888), Земљомерску школу (1890) и приватну Геодетску и грађевинску академију (1907). Поставио је солидне темеље геодезијској науци, настави и пракси у Србији. По свом раду био је познат и ван граница наше земље. Врло је активан у јавном и културном животу свога времена. Радио је на зближавању српског народа са осталим словенским и балканским народима. Освивач је Академског певачког друштва ,,Обилић” 1884.године. Оснивач је првог Геодетског завода и приватне Геодетске академије у Србији. Током свог рада објавио је више радова и расправа на немачком и француском језику. Међу познатијих делима су му ,,Сувобор и Авала српска епопеја” 1914. и ,Етнографска карта српских земаља под Душановим царством” 1903.г. Умро је 31.8.1929.г. у Београду.
11.7.1998. године
У Пожаревцу је обележено 100 година од откривања споменика кнезу Милошу Обреновићу и пожаревачког парка у чијем средишту овај споменик.
17.07.1932. године
На тркалишту ,,Михајловац“ у Пожаревцу одржане су летње коњичке трке. У првој трци трчала су 4 грла на стази од 1.800 м. Награде су биле: 2.000, 800 и 400 динара. Одржано је 5 трка. Трке су биле одлично посећене.
18.7.1846. године
Општина пожаревачка на челу са председником Алексом Костићем, упутила је молбу Министарству финансија да одобри да се нови пут, који долази са брда у варош просече преко црквеног винограда и државног чаира, како би се безбедније са те стране долазило у варош.
19.7.1835. године
Кнез Милош је после службе у Саборној цркви у Пожаревцу пошао на пут у Цариград. То је био његов први пут ван Србије. С кнезом из Пожаревца пошао је Неби – ефендија и Петар Рикман, руски конзул. У свити кнеза Милоша на путу подворења султану Махмуду II у Цариграду, било је 60 лица.
19.7.1998. године
Његова светост патријарх српски господин Павле, обавио је освећење новог Епархијског дома СПЦ у Пожаревцу. Свечаности је присуствовао већи број владика, свештеника и грађана.
Припремио: Зоран Стокић