Недељник “Реч народа” подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
11.7.1998.
У Пожаревцу је обележена стота годишњица од откривања споменика кнезу Милошу Обреновићу и пожаревачког парка у чијем средишту је овај споменик.
18.7.1846.
Општина пожаревачка на челу са председником Алексом Костићем, упутила је молбу Министарству финасија да одобри да се нови пут који долази са брда у варош просече преко црквеног винограда и државног чаира, како би се безбедније са те стране долазило у варош.
.21.7.1932.
У Пожаревцу је одржан општи избор на коме је донета Одлука да се оснује Бановинска штедионица са седиштем у Новом Саду. На скупу је говорио бан Дунавске бановине Николић, начелник Пожаревачког среза Ђорђе Ђорђевић, председник општине Михајло Крстић, секретар општине Мидић, одборници и многи угледни грађани.
22. 7.1872.
На састанку Српског лекарског друштва у Београду за дописне чланове из пожаревачког округа изабрани су: др Сава Димитријевић, окружни физикус у Пожаревцу, др Илија Јовановић, општи лекар у Великом Градишту и маг. хирургије К. Хибум у Петровцу.
Одржана је свечаност поводом предаје нове зграде Народне болнице у Пожаревцу. Гости су били: министар народног здравља СР Србије Драги Карајовић и др Војислав Дулић, санитетски генерал ЈНА. Изградња болничке зграде започета је 1939, а радове је завршило предузеће ,,Кучај“. Председник одбора фонда за изградњу и довршење болнице био је др Хранислав Лазаревић, а управник болнице др Бранислав Радовановић.
25.7.1911.
Др Станојло Вукчевић, окружни физикус извршио је операцију код болеснице са знацима завезаних црева у пожаревачкој болници уз помоћ др Миленка Ђорића, општинског лекара и Софије Љешевић, лекарског помоћника. Болесница је опорављена изашла из болнице 04.09.1911.
Листајући “Реч народа”….
јул 1995. године
Одржани први „Царевчеви дани“
…И када је скинуто платно испод столетног дрвећа у Градском парку и кад је Дунав необуздано зашумео и када се пред задивљеним мештанима Великог Градишта појавио у пуној величини Властимир Павловић Царевац са неизбежном виолином и пркосно забаченом главом, уз звуке „Свиленог конца“ био је прави тренутак за почетак једне манифестације која је скромно названа „Царевчеви дани“. Дуго замишљани, али темељно планирани, под покровитљством СО Велико Градиште, дани народне музике, у славу великог народног уметника и првог шефа Народног оркестра Радио Београда, поводом стогодишњице од рођења и 30-то годишњице од смрти Власте Павловића заказани за 22. и 23. јули, велики су наговештај правог музичког врела народног стваралаштва (посебно виолини) о коме етномузиколози још нису рекли своју последњу реч.
Бисту Царевца урадио је вајар Миливоје Богосављевић из Градишта уносећи у њу сву лиричност и осећајност магичног уметника…
За ову прилику издат је и посебан број листа „Царевчева лира“ са мноштвом анегдота и сећања на познатог виолинисту…
Стручни жири којим је председавао др Драгослав Девић је на крају свих такмичења прогласио победнике. Прва награда у износу од 1000 динара, диплома и статуа Властимира Павловића Царевца припала је Новици Стојимировићу из Петровца на Млави, друга награда у износу од 700 динара Милошу Петровићу из Београда и трећа награда од 500 динара припала је Филипу Пату, такође из Београда.
Припремила: М. П.