Тешко је замислити било какав наступ Гордане Стојићевић Јанковић без Изворинке Милошевић, и обрнуто. Било да гостују на радију, телевизији или наступају на концерту, у кафани, њих две скоро увек иду заједно, као некада нераздвојни браћа Бајић. Када су крајем прошле године бројне телевизије позивале Гоцу на снимање новогодишњих програма, прве њене речи биле су: Да ли сте звали Изворинку? А и Изворинка је постављала сличан услов. Сама Изворинка је недавно за Гоцу рекла:
„Све у мом животу је везано за Гоцу Стојићевић, која ми је више него сестра. Јер, када се са неким дружиш од шерпи и пепела, а нас две јесмо, онда је то више од обичног другарства. Обе смо из Источне Србије, обе смо завршиле средњу школу у Пожаревцу, она зуботехничку, а ја саобраћајну, а потом студије у Београду, она ветерину, а ја вишу економску. Обе смо живот посветиле песми и породици и тако, као две најбоље другарице, људи нас најчешће заједно ангажују да им певамо. Направиле смо леп целовечерњи програм тако да свака пева оно што јој највише лежи: Гоца фини српски мелос, а ја темпераментни источни који диже атмосферу до усијања.
Ових дана Изворинка Милошевић је обрадовала своју бројну публику новом сингл песмом „Србијанци, шта је, ту је”, која се стилски не разликује од досадашњих и коју са великим успехом промовише на Гранд телевизији. Када смо је тим поводом позвали управо се спремала за гостовање у Темишвару. Следећи пут се, уз извињење што не може да нас прими, жалила на мајсторе који јој реновирају стан (на седмом спрату), али је о музици и те како била расположена за разговор.
-И сама сам изненађена колико су људи жељни мојих нових песама. Зову ме са свих страна и то ће ме ускоро натерати да снимим још коју песму – са осмехом прича Изворинка.
Најважније је да је промоција нове песма показала да публика Изворинку није заборавила и да су њене песме од пре двадесетак и више година подједнако популарне као што су: „Мала кућа, висок праг”, „Ја Влајна, а ти Србијанац”, „Ватреница”, „Пази, пази шта чиниш”, „Дођи драги вечерас”, „У тебе сам заљубљена”, „Цица маца”, „Посади деда три леје лука” и друге песме омиљене у народу. Доказала је да је слава за све ове године није променила, да јој време није такло лепоту и шарм и да је и даље веселог духа као и на почетку каријере. Колеге за њу кажу да је највећа враголанка на естради и да ће као таква остати.
ИНЦИДЕНТ
За Изворинку Милошевић се први пут чуло на такмичењу Сусрети села. Наступајући за Нересницу почела је да жари и пали у околини Кучева. На једном таквом наступу, у Дому културе у Несресници, догодио се инцидент. Пошто у препуном Дому културе није било места за све, у тренутку када је запевало шеснаестогодишње девојче, будући војници, полазници предвојничке наставе из оближње касарне, као и присутни мештани који су остали без карата, у жељи да уђу унутра, провалили су улазна врата Дома културе. Свима је још тада постало јасно да се рађа велика звезда народне музике, јер Изворинка је певала на румунском, али је напречац, својим гласом, стасом и темпераментом освојила и оне који нису разумели шта пева. Да је звезда рођена потврђено је наступом на Хомољским мотивима, када је враголасто девојче подигло публику на ноге.
Велика звезда влашког мелоса Изворинка Милошевић рођена је 1954. године у Нересници код Кучева и има своје влашко име Фунта Лунга. Прву плочу је снимила 1971. године, и све до 2004, када је објавила последњи албум, снимила је преко двадесет плоча, касета, ЦД-а и компилацијских издања са влашким и српским песмама које су увек имале мирис Хомоља и које су публици преносиле искреност поднебља и весеље мелоса одакле потиче, које нико као она није умео тако верно да дочара.То је публика увек умела да препозна и зато је Изворинка свуда била добродошла.
Ширу популарност је стекла код Мире Васиљевић певајући пар година у „Ђердану“ са Снежаном Ђуришић, Јасном Ђокић и Горданом Стојићевић. Ипак, први солистички велики успех је постигла сарадњом са Димитријем Миканом Обрадовићем и песмама „Ватреница“ и „Зар тако душо Радоје?“. Касније је сарађивала са најпознатијим композиторима и текстописцима народне музике као што су: Данило Живковић, Милутин Поповић Захар, Драган Александрић, Предраг Вуковић Вукас, Љубо Кешељ, Раде Вучковић и многи други, који су за њу компоновали велике хитове. Али, највише је волела да сарађује и наступа са првим сарадником Миканом Обрадовићем, етномузикологом, фрулашем, а касније уредником Првог програма Радио Београда.
Некрунисана краљица влашке музике
За Изворинку Милошевић кажу да је највећи извођач влашког мелоса, па је стога и називају некрунисаном краљицом влашке музике. Многе колеге су имале жељу да са њом наступају и сниме дуетску песму, јер су знале да би то било веома атрактивно на концертима.Ту срећу су имали неколицина певача као што су: Драган Живковић Тозовац, Зоран Калезић, Чеда Марковић и наравно Гоца Стојићевић Јанковић. Последњу дуетску песму „Херој” снимила је 2012. године са Иваном Селаков, коју је Ивана објвила на свом албуму.
ЖАЛ ЗА КОШТАНОМ
Опробала се Изворинка успешно и у другим врстама послова и уметности. Радила је као уредник народне музике у Радио новостима, играла у филмовима „Војникова љубав“, „Црвена пена“ и „Секула невино оптужен”, а успешно се опробала и на даскама које живот значе. Представа „Сабља димискијска“ извођена је преко стотину пута. Остала јој је неиспуњена жеља улога Коштане, за коју верује, да би је добро одиграла. Ипак, не жали превише, дивила се својој колегиници Уснији Реџеповој како је ову веома захтевну улогу изнела на сцени.
Пре неколико година са Лепом Лукић била је једна од најомиљенијих и највеселијих учесница престижног риалитија „Двор” који се емитовао на ТВ Пинку, и том приликом је добила ново уметничко ими ИЗИ са којим је повремено и данас ословљавају.
Није Изворинка јурила тираже и није се приклонила комерцијалном хаосу када су почели да дувају шпански, турски и грчки ветрови, није желела да пева жалопојке које освајају публику, већ је терала по своме претпостављајући квалитет новцу. И без енормне популарности увек је имала довољно посла, како пре три деценије, тако и сада.
Ко је бар једном слушао Изворинку Милошевић уживо, најбоље зна какву атмосферу може да направи. Још се препричавају не тако давни наступи у ресторану „Грације ЛМ“ власника Радета Јанковића (супруга Гоце Стојићевић Јанковић), где су четири грације петком увече правиле хаос. Гоца Стојићевић Јанковић, Изворинка Милошевић, Јасна Ђокић и Нена Вукадиновић. Једноставно, нису могле да се одбране од народа. И поред тога, Изворинка је свесна да је тренутно народна музика у запећку.
-Ја се не жалим, јер за моју генерацију ту и тамо има посла, али држава диже руке од певача и музичара народне музике. Немам ништа против, савремено доба носи своје са собом, али требало би да постоји противтежа музици која је постала бизнис иза кога стоји огроман новац. Ако се овако настави, угасиће нам се професија, и изворна народна музика ће пасти у заборав, што ниједна еврпска држава не би дозволила. Количина обмане, лажног гламура и јевтиног кича, који просечан гледалац прима са ТВ екрана је застрашујућа. Ја знам да је депласирано критиковати ову појаву јер је толико моћна и јака.Требало би да се неко заузме да се народној музици посвети више медијског простора. Ово што ради Саша Поповић у избору „Звезда гранда“ је за похвалу, ова деца лепо певају и лепо се понашају, али то није довољно.
Изворинка живи у Београду са сином Давидом. Удала се веома млада за џез музичара Мишу Блама и после седамнаест година брака развела. Остали су у веома коректним односима све до његове смрти, али нову сродну душу у међувремену није нашла.То је зато што је Изворинка од оних жена које ни у послу ни у животу не пристају на компромис. Поносна је што је Давид наследио дар од родитеља. Завршио је нижу музичку школу, научио да свира на клавиру, али музика му неће бити занимање. Изворинки се та одлука на почетки није допадала јер је ставио тачку на породичну традицију, која је и са Изворинкине и са Мишине стране од прадедова, али временом се навикла и сада јој је драго што није упловио у ризик естрадног занимања. Завршио је студије међународног маркетинга на „Мегатренд“ универзитету и почео да ради.
Као што је сама рекла, после песме „Србијанци, шта је ту је” и реакције публике, размишља да потражи још неку песму која ће одговарати њеном стилу и сензибилитету како би поново обрадовала своју верну публику. Истини за вољу, такву обавезу према својим фановима има још од 2004. године када је снимила последњи албум.
Бора Васић