У току месеца августа спроводиће се кампања под називом „Не пали стрњику!“, у организацији Министарства заштите животне средине, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Института за примену науке у пољопривреди и пољопривредних саветодавних и стручних служби Србије. Циљ кампање је указивање на све негативне аспекте спаљивања стрњишта.
Уклањање остатака стрњике на њивама за пољопривредне произвођаче често представља проблем из различитих разлога због којих уместо заоравања прибегавају спаљивању. Од Ане Ђорђевић, дипломираног инжењера прехрамбене технологије у ПССС Пожаревац спаљивање стрњишта има вишеструке дуготрајне штетне последице. Високе температуре на земљишту проузрокују убијање корисних микроорганизама, кишних глиста и других ситних животиња које су важне за природну равнотежу. Смањује се садржај целокупног азота, који је потребно надоместити ђубрењем. Такође, уништава се сав присутан хумус у земљишту, а за стварање једног центиметра хумуса потребно је сто година.
Слој земљишта бива након спаљивања стрњишта прекривен пепелом и претвара се у прашину, коју лако разнесу ветрови и сперу кише, а парцеле на тај начин остају без најважнијег слоја за наредну производну годину. Заблуда је да пепео који јесте богат калијумом може обогатити земљиште, јер су уништени микроорганизми који су задужени за процес обнављања тла. Спаљивање стрњишта наноси штете и животној средини: дим и штетни гасови загађују атмосферу, промене у саставу тла ремете биолошку равнотежу и тиме угрожавају агроекосистем, ватра уништава станишта птица и животиња. Са становишта безбедности у саобраћају, дим који настаје спаљивањем може да изненада прекрије саобраћајнице и посредно изазове удесе са људским жртвама и великом материјалном штетом.
Спаљивање стрњишта је забрањено и кажњиво по основу више закона и карактерише се као кривично дело изазивања опште опасности. Носилац пољопривредног газдинстава губи право на подстицајна средства у пољопривреди на период од две године и могућност преласка у пасиван статус, за физичка лица предвиђена је казна од 100.000 динара, за правна лица од 300.000 до милион динара и изазивач пожара је дужан да надокнади трошкове интервенције ватрогасаца.
-Пољопривредне саветодавне и стручне службе препоручују заоравање стрњишта. Заоравање треба обавити што пре након жетве на дубини од 10 до 15 центиметара, у зависности од типа и влажности земљишта и количине жетвених остатака. На овај начин земљишту се враћа део хранива. Побољшава се водни режим и ствара растресит слој на површини оранице, који спречава испаравање влаге. Провоцира се ницање семена корова који се касније лакше третирају и стварају се бољи услови за потпунију дубоку обраду земљишта, закључује Ана Ђорђевић.
Д.Д.