– После квргаве коже крава и птичјег грипа, у Браничевском округу и Пожаревацу регистрован је крпељски енцефалитис због чега је у Љубичеву и ергели проглашена ванредна ситуација – У заустављању ширења ове заразне болести значајну улогу има и Ветеринарско специјалистички институт Пожаревац
Ветеринарски специјалистички институт Пожаревац, ове године слави 65 година постојања. Наиме, 1952. године одлуком тадашње Федеративне народне Републике Југославије донета је Уредба о оснивању ветеринарских дијагностичких станица, којом је оснивање такве једне организације било предвиђено и у Пожаревцу. Током свих ових година рада, ВСИ је пролазио кроз разне трансформације. Данас је то самостална установа са 17 запослених: 8 ветеринара, 5 ветеринарских техничара и 3 запослена у Одељењу општих послова. Што се кадровске структуре тиче, од 8 ветеринара троје су доктори ветеринарских наука, 1 је магистар, док су 4 специјалисти.
Институт поседује и Међународно сертификовани систем менаџмента квалитетом, у складу са стандардом ИСО 9001:2008, а такође има и акредитовану лабораторију у складу са стандардом ИСО 17025: 2006. У марту следи редовно надзорно оцењивање лабораторије од стране акредитационог тела Србије.
Основна делатност Института, по речима директорке спец. др вет. Милице Лазић je откривање, праћење, сузбијање и искорењивање заразних болести и зоонозa на епизоотиолошком подручју Браничевског и Подунавског управног округа. Такође, у његовом делокругу је и лабораторијска дијагностика у ветеринарској медицини, која се односи на дијагностиковање заразних и паразитарних, као и узгојних болести и поремећаја репродукције код домаћих животиња. Установа обавља и микробиолошке прегледе намирница анималног порекла, у складу са Законом о безбедности хране у свим фазама производње.
– Годину за нама карактерише појава заразних болести, које су релативно нове на подручју Србије, као и за наше епизоотиолошке активности. Нека нова обољења регистрована су и ове године. Напомињем да Институт редовно обавља дијагностичке прегледе у складу са програмом мера о здравственој заштити животиња. У ишчекивању смо изласка новог програма мера од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине, међутим то нас не спречава да реализујемо наше редовне активности. Осим дијагностичких испитивања болести код домаћих животиња, радимо и по уговору који имамо са пожаревачком локалном самоуправом. Наиме, редовно се врше микробиолошки прегледи намирница анималног порекла на пијацама у Пожаревцу и Костолцу и при крају смо са испитивањима у првом кварталу ове године. У току су припреме за одржавање традиционалног, 15. по реду Саветовања из области здравствене заштите, селекције и репродукције свиња, које ће се од 25. до 27. маја одржати на Сребрном језеру, у Великом Градишту, истиче директорка.
ПТИЧИЈИ ГРИП У ВИНЦИМА, СЕЛУ КОСТОЛАЦ И КИСИЉЕВУ
Једна од основних улога епизоотиолошке службе ВСИ је праћење кретања, откривање и сузбијање заразних болести животиња. Неке од њих појављују се сезонски, у одређеном периоду године као на пример авијарна инфлуенца-птичји грип тренутно актуелан у нашој земљи.
Спец. др вет. Славонка Стокић Николић, епизоотиолог напомиње, да се још прошле године болест појавила у земљама ЕУ, односно у Хрватској, Мађарској, Немачкој, Данској, Холандији, да би се у децембру дијагностиковала и на територији Србије, и то на простору Општине Нови Сад.
– У фебруару ове године на подручју нашег епизоотиолошког подручја, у Браничевском округу, болест је дијагностикована на три локације и то у насељу Винци, селу Костолац и насељу Кисиљево, код дивљих птица – лабудова и дивље гуске. Од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине – Управе за ветерину, одмах су активирани регионални и локални кризни центри, а како се болест даље кретала лоцирана су заражена и угрожена подручја. Такође, прописане су и мере сузбијања и искорењивања болести. Птичји грип је болест која се налази на листи заразних болести, обавезних за пријављивање. У питању је високо патогена контагиозна болест птица и живине изазвана РНК вирусом из фамилије Orthomyxoviridae типа А. На нашем подручју дијагностикован је серотип Х5Н8, који је патоген за дивље птице и живину. Најосетљивија је домаћа живина – кокошке и ћурке. Природни резервоари вируса су водене и обалске птице, а до појаве болести најчешће долази приликом миграција, односно селидбом тих птица, као и приликом њиховог контакта са локалном, односно домаћом живином, која нема никакав имунитет и код које обично долази до веома високе смртности, односно до великих економских губитака, наглашава вет. спец. Славонка Стокић Николић и додаје: – Како се птичји грип не би пренео на домаћу живину неопходно је спречити њене контакте са дивљим птицама. С тим у вези апелује се да се живина држи затворена и да се спроводе биосигурносне мере на фармама и газдинствима, да се редовно врши дезинфекција, дезинсекција и дератизацију и обавља контрола промета.
ЈП „ЉУБИЧЕВО“ И ВСИ НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗАДАТКУ
Још једна заразна болест евидентирана ове године на подручју Браничевског округа, поред птичјег грипа је крпељски енцефалитис, који је велико изненађење не само за овај крај већ за читаву Србију јер је у нашој земљи дијагностикован први пут. Да подсетимо крпељски енцефалитис дијагностикован је код коња у Ергели „Љубичево“ због чега је у читавом насељу и самој Ергели проглашена ванредна ситуација од стране Штаба за ванредне ситуације Града Пожаревца.
Др сци вет. Милена Живојиновић, шеф Одељења за епизоотиологију истиче да је захваљујући доброј сарадњи са директором и запосленима у Јавном предузећу „Љубичево“ и њиховој брзој реакцији, максимално брзо све одрађено, постављена је сумња, узети су адекватни узорци и коначна лабораторијска дијагностика потврђена у референтној лабораторији у Београду. Након тога, на сузбијању ове болести није се стало. Узорци који су испитани и потврђени у Научном институту за ветеринарство у Београду, послати су даље у Референтну лабораторију Европске уније.
– Тренутно се ради секвенционирање вируса узрочника ове заразне болести и након добијања тог резултата, као и резултата многобројних испитивања од осталих узетих узорака, биће заокружена цела прича и добиће се непроцењив материјал и информације које ће користити не само ветеринарској и хуманој служби, односно медицини у Србији, већ и стручњацима на међународном нивоу. За решавање овог проблема неопходна је сарадња, која се, иначе и одвија између ветеринарске службе, Ветеринарског института, Републичке ветеринарске инспекције и Епидемиолошке службе ЗЗЈЗ. Такође, у овај процес укључена је и локална самоуправа, која је показала велико интересовање и брзо одреаговала. Мере предложене од стране стручне службе ВСИ, а одобрене од надлежног министарства, одмах су спроведене и даље су актуелне. За реализацију појединих активности потребно је изнаћи финансијска средства. Надамо се да то неће бити проблем, јер се здравље људи и животиња мора заштитити, обзиром да се ради о болести заједничкој за људе и животиње, објашњава Милена Живојиновић и додаје:
– Живимо у време великих миграција, у нашу земљу са разним векторима стижу изазивачи заразних болести донедавно дефинисаних као егзотичне и везане искључиво за Афрички континент. Та граница полако нестаје, а најупечатљивији пример је болест квргаве коже код крава која се својевремено проширила и на територију Европе. ЕУ има уређен систем, прописе и финансијске могућности да спроводи разне мониторинге како би превенирала овакве ситуације. И Наш Институт припремио је програм и предлог мера, које би требало предузети у смислу анализе ризика и оцене подручја на којима су могуће појаве одређених заразних болести, истиче др сци вет. Милена Живојиновић.
Крпељски енцефалитис (TBEV)
Крпељски енцефалитис коња (Tick borne encephalitis TBE) нарочито је опасна заразна болест заједничка за људе и животиње, чији је узрочник вирус из фамилије Flaviviridae. Крпељи су најважнији вектори за преношење вируса на људе и животиње, најчешће из фамилије Ixodidae.
Болест је одавно позната. Први опис клиничког обољења датира још из 1931. године у Аустрији, док је узрочник први пут идентификован у Русији 1937. Постоје три подтипа вируса крпељског енцефалитиса – европски вирус и далекоисточни вирус, познат и као вирус пролећног енцефалитиса.
У ендемским подручјима вирус крпељског енцефалитиса се одржава у циклусу преношења између крпеља рода Ixodes и малих глодара, који се сматрају резервоаром вируса. Поред ситних глодара, као резервоар вируса највероватније се могу сматрати и друге инфициране дивље и домаће животиње, па и човек, иако није потврђено преношење болести директно са животиње на животињу или човека на човека.
Нема много описаних случајева крпељског енцефалитиса код животиња, али постоје литературни подаци о појави обољења код коња, мајмуна, паса и дивљих животиња (лисице и јежеви). Присуство специфичних антитела, без појаве клиничке слике утврђено је код крава и малих преживара. Како се вирус може наћи у млеку инфицираних животиња, људи се могу инфицирати конзумирањем сировог млека и термички необрађених млечних производа (у последњих десет година забележен већи број заражавања људи у Аустрији, Мађарској и Естонији).
Највећи број инфицираних коња не испољава јасне клиничке симптоме болести. Поред депресије, изражена је преосетљивост на додир, подрхтавање и грчење мишића, конвулзије. Касније се могу регистровати знаци парализе, атаксија, заношење у ходу, неконтролисани грчеви, услед чега долази до самоповређивања. Болест се не ретко завршава угинућем.
На основу епизоотиолошких података и клиничке слике може се поставити сумња на крпељски енцефалитис, при чему се дијагноза потврђује одговарајућим лабораторијским методама. Специфична антивирусна терапија не постоји, због чега је лечење симптоматско.
Климатске промене, глобално отопљавање, социо-демографске промене су основни разлози ширења обољења, које ће се сасвим сигурно наставити и у будућности…У том смислу, неопходно је одговорно понашање власника животиња. Одржавање биосигурносних мера у објектима и испустима за животиње на високом нивоу, детаљно свакодневно чишћење, прање и дезинфекција свих објеката и опреме. Такође, систематска дератизација и дезинсекција, свакодневни прегледи животиња на могуће присуство крпеља (нарочито после извођења кућних љубимаца у природу), коришћење репелената и обавезно заштитне одеће, обуће и опреме приликом рада са животињама, допринеће минимализовању ризика од заразе како животиња, тако и људи.
М. П.