Сваког маја већ 20 година уназад, у Симићеву, посетиоци СФАС-а имају прилику да уживају у најлепшим кореографијама и песмама, којима се представљају културно – уметничка друштва из Браничевског и Подунавског округа. Ова манифестација која негује традицију српског народа одржава се у организацији и под покровитељством Савеза аматера Србије, Општине Жабари, Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Жабари и Месне заједнице Симићево.

 

Пред препуним гледалиштем у великој сали Дома културе у Симићеву, овогодишњи јубиларни СФАС отворила је директорка Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Јелена Стојадиновић, истакавши да се на овој сцени пуних 20 година развија такмичарски дух браничевских и подунавских села и кроз игру, песму и музику негује народно ставралаштво.

            -Двадесет година постојања охрабрује све нас који живимо у сеоским срединама да села у Србији, упркос вликом техничком и технолошком напретку, негују традицију и културу важну за очување народног идентитета. Кроз игру и песму огледају се искуства и укуси многих поколења, који су се вековима усавршавали и преносили са колена на колено. Наша земља је мала, али сваки њен део препун је народног стваралаштва које има непроцењиву вредност, казала је Јелена Стојадиновић.

 

У кореографијама из различитих крајева Србије уживали су многобројни посетиоци, међу којима и председник Општине Жабари Јован Лукић, секретар СО Жабари Слободанка Мисић, помоћник председника Општине Ненад Радојковић, директор ЈКП „Комуналац“ Жабари Живорад Настић, директор Народне библиотеке „Проф. др Александар Ивић“ Марко Илић.

 

                Од најбољег ансамбла до најаутентичније ношње

Захвалнице за учешће на смотри уручене су свим учесницима манифестације. Титула најбољег фолклорног ансамбла припала је КУД-у „Орешковица“ из Орешковице, друго место освојио је КУД „Милошевац“ из Милошевца, а треће КУД „Извор“ из Црљенца. Плакете им је уручио председник Општине Жабари Јован Лукић.

За најбољег вокалног солисту признање је додељено Анђели Наумовић из Црљенца, за најуспешнијег инструменталисту Момиру Станкићу из Симићева, за најбољи народни оркестар КУД-у „Селевац“, за најаутентичнију ношњу КУД-у „Дукат“, за најбољег играча на смотри Драшку Стевановићу. Посебне плакете за несебично залагање и помоћ овој манифестацији и иницијаторима за оснивање КУД-а „Дукат“ додељене су Горици Стефановић, Слађани Благојевић, Новици Милојевићу и постхумно Ивану Тасићу, првом кореографу КУД-а „Дукат“.

 

 ПРАЗНИК ФОЛКЛОРА И СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ

Ревијални део програма био је резервисан за чланове КУД-а „Димитрије Котуровић“ из Београда. Част да први наступе на такмичењу припао је домаћинима КУД-у „Дукат“ из Симићева који су се представили „Играма и песмама из околине Ниша“, док је фрулаш Момир Станкић извео „Коло у три“. Потом су наступили чланови КУД-а „Извор“ из Црљенца (Општина Мало Црниће) који су извели кореографију „Игре из Црноречја“, Анђела Наумовић је отпевала песму „Марко коси траву детелину“, док је солиста на хармоници Драган Николић одсвирао „Џан Стојанке“ и „Пошла Стојанка на воду“. Програм КУД-а „Милошевац“ из Милошевца (Општина Велика Плана) чинили су „Игре из студеничког краја“, Филип Савић је отпевао песму „Ој Мораво“, а Женска певачка група „Синоћ ми је лава, леве“. Град Смедерево представио је КУД „Ратко Матић Рале“ из Сараораца и то „Врањским пољем“, док је оркестар одсвирао „Зорице, Зоро моја“. Наставак програма био је резервисан за КУД „Орешковица“ из Орешковице (Општина Петровац на Млави) чији је ансамбл извео кореографију „Игре из околине Бујановца“ и Јелена Ивановић је отпевала песму „Ој девојко душо моја“. Као шести такмичарски ансамбл представио се КУД „Селевац“ из Селевца (Општина Смедеревска Паланка) сплетом игара и песама „Србијанско надигравање“ и песмом „Јованка кумановка“ коју је отпевала Милица Крсмановић.

О регуларности самог такмичења бринула је оцењивачка комисија у саставу: Богданка Боба Ђурић, етнокореолог и бивши директор Ансамбла „Коло“, Вукосав Живковић, кореограф и фолклорни педагог из Београда и Андрија Караклајић, кореограф и солиста Националног ансамбла из Беогарада.

Д.Динић

Share.

Comments are closed.

Skip to content