На подручју Србије, усеви кромпира се налазе у различитим фазама развоја у зависности од локалитета, сортимента, времена садње и интензитета напада проузроковача болести. Региструју се фазе од сазревања плода до почетка жућења циме. На феромонским клопкама региструју се повећани улови одраслих јединки кромпировог мољца (Phthorimea operculella), саопштила је Прогнозно-извештајна служба заштите биља (ПИС).
У периоду када цима почиње да мења боју, а региструју се високе бројности мољца на клопкама, препорука је да се поред агро-техничких спроведу и хемијске мере контроле.
Мере заштите од кромпировог мољца подразумевају одржавање компактности земљишта наводњавањем како би се спречило стварање пукотина и продор женки мољца до кртола. Чим дође до пропадања циме, обавезно треба вадити кромпир. Никако не треба остављати кромпир на парцели изложен нападу мољца. Након вађења, кромпир треба чувати у складиштима у којима је контролисана температура (испод 10°C).
Складишта кромпира требало би да на свим отворима буду обезбеђена густим мрежама, како би се спречио улазак одраслих јединки и даљи развој мољца. Кртоле кромпира, након вађења, не треба остављати на парцелама и у двориштима већ уносити у складишта која су мрежама добро обезбеђена.
На парцелама где се кромпир неће ускоро вадити, препоручује се примена хемијских мера заштите. Произвођачима се саветује примена неког од инсектицида: Nurelle D, Callifos Super, Despot (hlorpirifos+cipermetrin) 0,9 l/ha (kaренцa 21 дан). Међутим, због забране коришћења активне материје хлорпирифос у земљама EU (MDK (MRL) = 0,01 mg/kg, произвођачима који су оријентисани ка извозу препоручује се примена неког од инсектицида: Cipkord, Notikor, Crna mamba (cipermetrin) 0,3 l/ha (kaренца 14 дана).