У оквиру Школе родитељства пожаревачког Дома здравља настављамо разговор са докторком стоматологије и специјалистом превентивне и дечје стоматологије Наташом Богдановић о заштити зуба током и након трудноће, као и стоматолошким проблемима малог детета.
ГИНГИВИТИС КОД ТРУДНИЦА
Докторка указује на то да упала десни, односно, гингиве, може бити заступљена код чак 75 процената трудница. Обично се јавља у другом тромесечју трудноће, мада се код појединих трудница може јавити и раније, наводи она и додаје:
– Најчешћи симптоми су црвенило, отицање десни, превелика осетљивост и бол, крварење приликом прања зуба. Поред тога може се јавити и лош задах, чудан укус и сушење уста. Упала десни је директно повезана са повећањем наслага на зубима услед неадекватне оралне хигијене. То даље доводи до умножавања бактерија које доводе до запаљења десни. Прави узрок крварења је присуство бактерија из зубних наслага које се недовољно добро уклањају, јер често трудницама није пријатно да одржавају оралну хигијену.
– Сам страх код трудница од крварења десни доводи до одлагања прања зуба и на тај начин се погоршава цела ситуација. Неке труднице престану да користе пасту за зубе јер им изазива мучнину, што пак неповољно утиче на хигијену и слаби одбрану од бактерија, па долази до настанка меких наслага од хране и упале зубног ткива.
Иако су узроци гингивитиса бројни, као што су стрес, дијабетес, употреба одређених лекова.., он најчешће настаје као последица дејства бактерија из зубних наслага и каменца.
– Упала често почиње у међузубним просторима, десни су углавном црвене, отечене, болне и често крваре. Уколико се не лечи, овакво стање може да пређе у деструктивни облик – пародонтопатију. То је болест ткива које повезује зуб за виличну кост, када долази до повлачења десни са површине зуба, настанка пародонталних џепова и следствено расклаћење и на крају губитак зуба, каже докторка Богдановић, и наставља:
– Како у почетном стадијуму пародонтопатија често и не изазива тегобе, пролази незапажено све док не узнапредује. Присуство пародонтопатије код труднице, која је вероватно настала и пре трудноће, може да има значајног утицаја на зачеће и сам развој плода, као што је мања тежина бебе и превремени порођаји. Зато је веома важно да се рано открије и правовремено лечи. У највећем броју случајева, упала десни се у трудноћи повлачи након порођаја. Ипак, постоји ризик од тежег облика, који се мора лечити и после трудноће.
КАРИЈЕС ЗУБА
Поред промена на деснима, у трудноћи често настају и обољења на чврстим, минерализованим зубним ткивима – каријес.
Докторка Наташа Богдановић истиче да зубни квар настаје услед повећаног и чешћег уноса хране труднице, као што је храна пуна адитива, рафинисаног шећера, што погодује све већем размножавању бактерија које користе угљене хидрате из хране производећи киселе продукте и тако оштећују површину зуба и воде до појаве зубобоље.
– Прањем зуба коригујемо услове у усној дупљи, чистимо наслаге и онемогућавамо да бактерије разграђују зубе. Честа повраћања у трудноћи не узрокују сама по себи каријес, али могу да ослабе зуб услед дејства киселина из желуца и тако допринесу оштећењу зуба. Испитивања у Србији и Републици Српској су показала да више од 90 посто трудница има зубни квар. У народу и дан данас кружи прича да „свака трудноћа односи по један зуб“. Некада су и стручњаци сматрали да се током трудноће губе минерали, пре свега, калцијум из зуба и кости. Међутим, данас се зна да ако беби „зафали“ калцијум, он се преузима из костију, никада из зуба.
– Наука је доказала да хормоналне и метаболичке промене које се догађају током трудноће не утичу на минералну структуру зуба и самим тиме не могу да изазивају зубни квар. Значи, структура зуба током трудноће остаје иста, не мења се. Ипак трудноћа са собом може да носи одређене ризике који могу да утичу на бржи развој каријеса. Жене које су пре трудноће квалитетно и редовно одржавале хигијену уста и зуба и тако наставе и током трудноће неће имати проблема са развојем каријеса.
– У трудноћи услед учесталог и појачаног уношења угљених хидрата у свим облицима смањена је заштитна функција пљувачке која за тако мало време између оброка не стигне да разгради све остатке хране у међузубним просторима. Ако се томе дода да хигијена попушта, нагомилавају се бактерије које изазивају каријес, чиме се нарушава равнотежа на површини зуба и убрзава настанак оштећења. У највећем броју случаја и пре трудноће су постојала почетна оштећења, а сама трудноћа убрзава пут до појаве „рупица“ на зубима, па то све даје утисак да је управо трудноћа узрок. Важно је нагласити да је каријес заразно обољење, да бактерије које се налазе у устима мајке и других чланова породице, инфицирају касније бебина уста (када мајка љуби дететове образе, „лизне“ кашичицу или цуцлу пре него је дода детету) и тако доприносе раној појави каријеса – код 35 процената деце узраста до две године постоји неки знак каријеса!
Наставиће се. ..
A.M.
Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.
Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.