Житни бауљар има једну генерацију годишње, презимљава у стадијуму ларве у земљишту. Највеће штете прави ларва на озимој пшеници и јечму и то првенствено током јесени. Ларве поред струкова жита буше вертикални ходник дубине до 40 центиметара у коме проводе већи део свог времена. Оне током ноћи излазе на површину и штете праве тако што увлаче лисну масу у вертикални ходник и уништавају је тако да од лисне масе остаје само згужвана нерватура.
Значајније штете настају уколико је јесен сува и топла, односно ларве су активне до појаве првих мразева, а са отопљавањем њихова активност се наставља. Ларве се интензивно хране на температури изнад 10 степени, а при температури од 3 до 5 степени престају са исхраном.
-Хемијске мере заштите се препоручују после ницања озимих стрних жита, ако се утврди 5 до 6 нападнутих биљака по метру квадратном или 3 до 5 ларви на метру квадратном инсектицидима на бази alfa-cipermetrina, препарат „Fastac“ у дози од 0,2 литра по хектару. Третирање се пропоручује у раним вечерњим или јутарњим сатима, јер ларве тада излазе на површину земљишта, каже Драгана Урошевић, дипл.инж.заштите биља у ПССС Пожаревац.
Против ове штеточине првенствено се спроводе превентивне мере контроле као што су поштовање плодореда, уклањање жетвених остатака, тањирање на 20 до 22 центиметра после скидања усева и избегавање ране сетве.