Надежда Мирјанић има 92 године, витална је и насмејана старица која се радо сећа ратних и поратних дана своје младости. Живи у породичној кући у мирном делу Пожаревца и догађај који јој је обележио живот је поделила са нама.
Наиме, Нада је прва у Пожаревцу била директни давалац крви, из вене у вену и тако подарила живот рањенику 1944. године:
-Била сам млада, имала сам 17 година као и моје другарице када је организована војна болница у Пожаревцу. Ишла сам у гимназију, али сам завршила и курс за болничарку па сам радила у војној болници. Болница је тада била смештена у згради немачке команде када су они напустили град. Божићне ноћи смо биле дежурне када је доктор Телебаковић позвао и међу нама болничаркама тражио која може да да крв једном рањенику чији је живот био у опасности. Већ је послао по апарат у Смедерево, јер га тада није било у Пожаревцу…Испоставило се стицајем околности да сам ја универзални давалац крви, тако да сам могла да му дам крв и то одмах, из руке у руку. Поставили су кревет поред кревета, пружила сам руку. Мислила сам да он спава или је у агонији, али када су нам извадили игле, он се окренуо и рекао „хвала Надо“.
За Наду болничарку, како сама каже, то је била најлепша божићна ноћ.