Удружење жена „Златне руке“ из Кладурова дуже од деценије проноси безвремене вредности влашког етницитета.
Ове даме неуморно чувају дух обичајног живота Влаха, традицију домаће радиности, народну ношњу, вештину веза, ткања и припремања старих рецепата за трпезу богату укусима и мирисима, истим оним који су некада давно превејавали у скромним домовима сазданим од блата… Ова минула времена далеко живописније него што се речима може исказати и данас живе, између осталог, и заслугом Удружења жена „Златне руке“ у Кладурову, у Етно кући и старој месној канцеларији, као и кроз чувену манифестацију овог петровачког села „Жумеријада“.
УПОРНО И С’ ЉУБАВЉУ
Све је почело од спонтане жеље неколико жена да преотму од заборава влашку традицију, али и да своје Kладурово, које полако посустаје јер се домаћинства гасе, прикажу у лепшем светлу.
Удружење је званични регистровано 25. децембра 2009. године. Почеци су били тешки, без адекватних просторија и тада Етно кућом у прилично лошем стању. Међутим, подебу су однели воља, љубав, посвећеност и подршка пријатеља…
Председница Удружења жена „Златне руке“ из Кладурова, Ванка Јовановић наглашава одлучност да се сачувају и пренесу млађим генерацијама стара влашка јела, колачи, ношња, као и да се упамти и прикаже како су жене опремале своје скромне куће ручним радовима и природним материјалима.
– За наш почетак највише су заслужни Душан и Душица Митровић, повратници из Аустралије. Тета Душка нас је научила и упутила у све најбитније и увек је говорила: „Донеси нешто што нема нико, а кад пођете покупите лом за собом“, присећа се Ванка, и наставља:
– Одмах по оснивању Удружења, те исте године, у јулу, учествовали смо на манифестацији „Жумеријада“. Етно кућу смо покриле цирадом јер нас је било срамота да се види како је била руинирана. Ту је на делу био више људски фактор и небрига о имовини села. После тога, направиле смо договор да региструјемо Удружење, у чему нам је тада помогао Александар Стојановић Саша.
– Све се може видети у просторијама нашег Удружења, у којима је некада давно била месна канцеларија. Уписана је у катастарске књиге 1938. године, али је саграђена много пре тога, јер се у народу помиње да је у једној просторији била апсана или тамница. Зграду смо реновирали, али онако каква је била раније, облепљена блатом споља и окречена. У неким просторијама је прерађена стара цигла, а у две је стари патос од дрвета.
СВИ КАО ЈЕДАН
Удружење је заједно са Месном заједницом Kладурово носилац манифестације „Жумеријада“, која је ове године изостала због пандемије. Свих претходних година, тог летњег дана се у Кладурову окупљала Србија, али и гости преко граница наше земље. Главна атракција је потпуно аутентично влашко јело „жмаре“, справљено по једном од настаријих рецепата.
Чланице Удружења „Златне руке“ за собом броје и низ признања, више победа на сајму Етно хране и пића, прво место за пецива, заправо, сваке године окитиле су се по неком наградом. Посебно су им драге специјална награда за очување традиције, када су се представиле конопљом за предење. У Нишкој бањи су награђене за најбољи колач и најлепше везену хаљину. И на Стишком поселу су много пута припремиле најбољи колач. У Жагубици, на манифестацији „Врела Хомоља“, награђене су за најлепше старинско јело, најбољи сувенир… Национални савет Влаха представљају у Београду, на сајмовима мањина. Чланице су гостовале два пута у Шареници, на „Хепи“ телевизији, зрењаниској телевизији „Исток“, у емисији „С Тамаром у акцији“… Свој крај су представљале и у Словенији, у Велењу.
Ванка Јовановић наглашава значај сарадње са Националним саветом Влаха, петровачком локалном самоуправом и Туристичком организацијом општине Петровац на Млави. Каже да су од оснивања наишле на велику подршку Општине и Миланчета Аћимовића, који је помогао приликом додељивања просторија.
– У нашем малом селу, када се прближи „Жумеријада“, сви смо као један. Помажу сви, и младо и старо. Једино што су млади све малобројнији у селу. У Удружењу је просек година чланица изнад 50. Младе жене се не интересују толико или једноставно не налазе довољно времена. Међутим, ми настављамо да чувамо и преносима сва стечена сазнања и вештине, са уверењем да ће нас неки млађи у томе ипак наследити, каже Ванка и поручује:
– Идите где хоћете, будите шта хоћете, али никада не заборавите одакле сте пошли и ко сте били. Ако идете горе поздравите оне доле, кад се вратите они ће бити ту.
А. М.
ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ
Mînjilji dî aur lu Kladuroua
Asocijacîja mujeriluor „Zlatne ruke“ dîn Kladuroua măj mult dî dzîaśe anj arată bogacîja lu etnicitjetu vlahilor.
Ašća mujerj njeostanjit pazăsk ađeturilji dîn traju lu Vlahi, tradicîja lu lukru în mînj, puortu vlahilor, kusutu, casutu šî fakutu la mînkarje dî batrînjacă, ku dulśacă šî miruosu ka kum a fuost vrodată în kăš miś dî pomînt… Aja vrijamje śe a trekut nu să puaće arăta ku vuorba šî astedz trajašće prîntu Asocijacîja mujeriluor „Zlatne ruke“ în Kladuroua, în Etno kasă karje ji în a bătrînă kancalarja satuluj, šî prîn aluor kunoskută manifestacîje „Žumerijada“.
ÎNTUOTDÎUNA ŠÎ KU DRAG
Tuot a pornjit ku duoru lu kîća mujerj sî să pazaskă dî zujtat tradicîja vlahilor, ama šî aluor Kladurouă, karje merjekuc să pijarđe kă sî înkid kăšîlji, sî arîaće măjfrumuos śe sî puaće.
Asocijacîja ji registrujită 25.luna ra. 2009.an. Înśeputu a fuost grijau, fîrdă suobe kum lja trîabujit, ku Etno kasă karje a trîabujit profakută. Ama a pobeđit duoru, dragu, vrenjiśija šî aźutamîntu lu prijaćinj…
Predsjednjica lu Asocijacîja mujerilor „Zlatne ruke“ dîn Kladuroua, Vanka Jovanović spunje kă avut marje vuoje sî pazaskă šî să arăće lu aj ćinjerj mînkarja dî la batrînjacă, kolaśej, puortu, ka šî să nu să zaujće šî să arăće kum mujerilji vro dată a ogođit aluor kăš ku lukru în mînj šî ku materijalurj dîn okoljiš.
– Anuostru înśeput măj mult aźutat Dušan šî Dušica Mitrović karje a provenjit dîn Australija. Ćejka Duška nja învacat šî nja aratat śe je măj ku fajdă šî una a vuorbit: „ Ado śuava śe narje njima, dar kînd pljekac astrînźec tuot dîpă vuoj“, îj dîa în gînd lu Vanka, šî dospunje:
– Dînluok kînd am fakut Asocijacîja, în aăla an, în kuptorju, am avut parće la manifastacîje „Žumerijada“. Etno kasa am astrukat ku ciradă kă nja fuost rušînje sî să vadă kum je dî prăpađite. Aša a fuost kă nu sa baš pazît šî nu a fuost grižă dă avjarja satuluj. Praurmă njam vuorbit sî registrujim Asocijacîja, atunśa nja aźutat Aleksandar Stojanović Saša.
– Tuot să puaće veđa în suobilji lu anuastră Asocijacîje, în karje vro dată a fuost kancalarija satuluj. A fuost skrise în kărcîlji lu katăstarj1938.an ama ji fakută mult măj nainće, kă în lumnje să povastuje kum întro suobă a fuost apsa, înkisuarja. Kasa am profakuto, ama aša kum a fuost vrodată, ljipită ku imală dînafară šî varujită. În alće suobj je propusă cîglă batrînă , dar în duavă je patuos dî ljiamn.
TUOC KA UNU
Asocijacîja ku komuna satuluj în Kladuroua duk manifestacîja „Žumerijada“, karje în asta an nu a fuost prîntu pandemîje. În tuoc anji înurmă, în aja dzî dî vară în Kladurovă sa astrîns tuotă Sîrbija, dar šî guošći dîn înostranstvă. Mîjmarje atrakcîje a fuost mînkarja vlahilor „žmare“, kare sa fakut pră un măjbatrîn recijept.
Mujerîlji în Asocijacîje „Zlatne ruke“ dîpa jialje au mulće premijurj, dî mulće uorj a fuost la luoku al măjdîntînj la sajmu dî Etno mînkarje šî bijarje, dî mînkarja ku plamadu,dîđirapta, în tuot anu sa kićit ku vro premije. Mîjaljes lji pră înjimă premija dî pazîtu lu tradicîje, kînd sa aratat ku kîlcu dă tuors. În Niška banja a dobînđit premije dî mîjbun kolaśijal šî mîjfrumuos kusută aljină. Šî la Stiško poselo dă măj mulće uorj a gaćit mîjbun kolaśijal. În Žăgubica, la manifestacîje „Vrela Homolja“, a dobînđit premije dî mîjbune mînkarje dî batrînjacă, măjfrumuos suvenir… Pră Savjetu Vlahilor arată în Beljigrad, la sajmurlji dî etnicitjeturj. A gostujit dî duava uorj în „Šarenica“, la „Hepi“ televizîje, la televizîja lu Zrenjanin „Istok“, în emisîje „S Tamarom u akciji“…Kraju aluor a aratat šî în Sluovenija, în Velenje.
Vanka Jovanović spunje kî je mult bună kooperacîja ku Savjetu Vlahilor, ku opšîna lu Petrouc, ku Organizacîja dî turizmu în Petroucu la Mlaua. Spunje kî dî kînd sa înfundat au marje aźutarje dîla opšînă šî dî la Milanče Aćimović, karje lja aźutat să dobînđaskă sobă unđe îs akuma.
– În anuostru sat mik, kînd să aproapije „Žumerijada“, tuoc njisăm ka unu. Aźută tuoc, šî aj ćinjerj šî aj batrînj. Numa śe aj ćinjer îs tuot măj pucînj în sat. În Înprionarje mižluoku lu anji nuoštri ji 50. Mujerîlji alji ćinjerj nau multă interjesujală, or puaće fi, nau niś vrijamje dastulă. Îtrăaja, noj lukram la pazîtu šî învacăm pră ejlalc aja śe noj šćim, ku kređijarja kă lu aj ćinjer o sî uđaska în mošîije, spunje Vinka, šî dospunje:
– Duśecîva unđe vrijac, fic śje vrijac, numa njiśkînd nu va zaujtarîc da unđe as pljekat šî karje as fuost. Dîkă va duśec în sus, dac mîna ku aăja dîn źuos, kî kînd va întuorśijec jej osă fije aśia.
- Пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît RS.
- Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.