Зова је комплетно лековита лековита, од корена, листа, цвета до бобица од којих се прави ракија. Сматра се да је ова биљка једна од најстаријих и најлековитијих у Европи. Богата је витамином C, гвожђем, калијумом, натријумом и јабучном киселином.
Цветови и плод зове садрже етерично уље које је богато са преко 40 материја у које спадају флавоноиди, гликозиди, танини, пектини… Чај, ликер или ракија од зове се препоручују у лечењу вируса, прехлада, упала грла. Чај смирује напетост и болове у мишићима, а притом делује и као снажан диуретик, па је добар и у режиму дијете. Ликер или ракија од зове лече упалу синуса, бронхитис, разне алергије, укључујући и кожне реакције.
Ракија од зове се добија посебним начином припреме и прераде плодова и цветова. Највећа тајна у успешном справљању ракије је у оптималном времену брања бобица зове. Плод мора бити на врхунцу зрелости, што је уједно и технолошка зрелост за добијање ракије. Један од знакова да су бобице одговарајуће зрелости јесте када птице, конкретно чворак почиње да је користи у исхрани.
Спонтана ферментација као и екстракција ароматичних материја из цветова, дају овом пићу посебан укус и природност. Мајсторски рецепт по којем се прави даје му моћ да буде симбол префињености. Најчешће се послужује расхлађено.
Зова је увелико процветала и сада је идеално време за уживање у ликеру од ове биљке.
Ликер од зове се прави на следећи начин: 10 цветова зове потопити у 750 мл воде и оставити да стоји 24 часа. Након цеђења додаје се 750 гр шећера и сок од једног лимуна. Раствор прокувати 15 до 20 минута, при чему је неопходно све време скидати пену. Охлађеном раствору, уз мешање додати око 1л ракије по жељи. Чувати га у стакленим боцама.
Ана Ђорђевић, дипл.инж.