2017-02-06T10:03:55+01:00 18. децембра, 2016. 23:34 |

Право да живимо боље

Право да живимо боље

Право да живимо боље

             Поводом Међународног дана људских права, а у оквиру реализације пројекта „Наше право да живимо боље“, у Пожаревцу је одржана трибина, на којој су учешће узели представници невладиних организација и удружења и експерти за људска права.

           Циљ овог скупа био је да се сагледа стање људских права, са освртом на ситуацију у локалној заједници. У оквиру трибине одржана је и кратка презентација искустава корисника пројекта, након чега је уследила дискусија.

           Учесницима трибине на почетку се обратио председник Удружења Рома Браничевског округа Мирослав Вељковић, а затим испред Града Пожаревца, члан Градског већа Дејан Крстић. По његовим речима, тренутно најугроженија су људска права Рома, особа са инвалидитетом, као и права ЛГБТ популације.

           -Град Пожаревац је кроз своје акционе планове и конкурсе, који се односе на Роме, особе са инвалидитетом и родну равноправност, као и кроз конкурсе невладиних организација за програме од јавног интереса, а у области људских и мањинских права, финансирао различите врсте пројеката. Ове године имамо и један пројекат ЈАЗАС-а, који се односи на ЛГБТ популацију. Локална самоуправа настоји да на овај начин унапређује људска права и у том правцу ће и наставити, нагласио је Крстић.

           Пројекат „Наше право да живимо боље“ финансиран је од стране Европске уније у трајању од 18 месеци. Приликом његове реализације фокусирало се на две главне компоненте људских права, а то су право на образовање и право на рад. Када је у питању образовање, ментори истичу да је реализација пројекта отпочела са нешто мањим бројем учесника, међутим сваки наредни сусрет био је све бројнији. Подршка полазницима током спровођења пројекта пружена је како у образовном, тако и у психолошком погледу, а реч је о ученицима од 1. до 8. разреда. Учешће у пројекту помогло им је да дођу до нових сазнања која су потом применили у редовном образовању, очврсли су у неким својим ставовима и постали сигурнији у комуникацији што им је до тада недостајало.

           Када је реч о унапређењу знања ромске популације ради самозапошљавања и формирања сопствених предузећа, о искуствима ће се тек говорити, али је сасвим сигурно да постоји заинтересованост за покретање сопственог бизниса. Едукација у овом сегменту је при крају.

           Иначе, на евиденцији Завода за запошљавање у Пожаревцу у овом тренутку су 9.153 незапослена лица. Од тог броја њих 690 изјаснило се да припада ромској популацији. У Пожаревцу је евидентирана 4.141 незапослена особа, од којих је 113 ромске националности. У Костолцу, од 1.023 незапослена лица, 486 изјаснило се да припада ромској националности.

           Оно што је чланове пројектног тима посебно изненадило је чињеница да је знатан број учесника био недовољно самомотивисан да искористи пружену шансу и промени социјални статус као и да је мали број лица млађих од 30 година изразио жељу за покретањем сопственог бизниса

                                                                                                                                                     М. П.