На дневном реду ОКПЗ Пожаревац ових дана наћи ће се једна интересантна тема: Издавачка делатност у нашој Општини. Разговори на ову тему интересантни су још и стога што је Пожаревац, поред Крушевца, специфична жижа у провинцији чија укупна издавачка делатност постаје све запаженија у југословенским размерама.
Издавачком делатношћу на овом подручју бавили су се књижевни часописи „Браничево“ и Новинска установа „Пожаревац“. Поред њих постојао је и читав низ аутохтоних покушаја или самосталних пригодних издања која су покретале разне друштвене или привредне организације. Тако, например, поред омладинског листа „Развитак“, Савез бораца издао је ратну хронику „Дуге године“ (у припреми су још две), Коњички клуб издао је „Историју коњарства“, Централна апотека „Историју фармације“…
Највећу издавачку делатност развио је Часопис „Браничево“ у оквиру кога је објављено и 16 збирки песама или драма, углавном млађих аутора са овог подручја и низ историјско-научних публикација које се баве историјом овог краја. Последње издање је хроника Миодрага Стојановића „Бели млин“ која обрађује НОБ у селима малоцрнићке општине.
Новинска установа, поред предузетних листова („Стиг“, „Глас произвођача“, „Весник комбината“, Гласник Ремонта“, „Градски хотел“), издала је низ публикација из педагогије и историје. Тако су, например, изашле књиге „Како треба учити“ од Мике Радовановића, „Савремено код нас и у свету“ од Божидара Недељковића, „Пет векова писане речи“ од Младена Владимировића, „1.100 дана“ од Саше Марковића. Новинска установа је имала и неколико издања која су доживела тираж који није скоро забележен на југословенском тржишту: „Образовни приручник“ штампан је у 80.000 примерака, а књига „Како треба учити“ у тиражу од 25.000 примерака. Ове публикације су за рекордно време распродате.
Уводно излагање о неким проблемима издавачке делатности на Пленуму ће дати Слободан Стојановић. Очекује се да се подробно размотре досадашњи издавачки подухвати и да се одреде смернице за будући рад.
М.И.