Поводом 40 година постојања  Службе хемодијализе Опште болнице Пожаревац одржан је скуп Нефролошке секције којој су присуствовали еминенти стручњаци из ове области, професори са Нефролошке клинике и Медицинског факултета, оснивач дијализе у Пожаревцу др Драгољуб Бојовић, лекари пожаревачке болнице и других здравствених центара Србије.

Честитајући велики и значајан јубилеј запосленима, директор Опште болнице Пожаревац др Данко Николић je истакао да је ове године за Нефролошку службу набављено 8 нових апарата најновије генерације и у току су преговори за куповину још 5  апарата.

-Занављањем медицинске опреме и апарата запосленима олакшавамо рад, а што је наjбитније пацијентима се омогућавају бољи услови и квалитетнија дијализа, казао је др Николић.

О историјату развоја Нефролошке службе и хемодијализе у Пожаревцу говорио је начелник Центра за хемодијализу Опште болнице др Ненад Ракић. Центар је основан 4. децембра 1978. године када је урађена прва хемодијализа. Основана је уз велику подршку и помоћ проф. др Стевана Савина, проф. др Радоја Вељовића из Клиничког центра Србије, као и примаријуса др Александра Радмиловића из КБЦ Звездара. Први нефролог у нашем региону и дугогодишњи начелник Службе дијализе је постао др Драгољуб Бојовић, а касније и начелник Интернистичке службе.

-Центар за дијализу започео је са радом са 13 болесника који су дошли из других центара и временом како су се повећавале потребе повећавао се и број болесника, број апарата и ширио Центар, тако да смо у једном тренутку 2008. године имали 169 болесника на хроничном програму хемодијализе. Након одвајања и формирања нових центара у нашем региону, број се смањивао и тренутно се у нашем центру дијализује 109 болесника. Центар је почео са радом са 6 апарата, временом се тај број повећавао и у 2008. години смо имали 34 апарата где су се болесници дијализовали у 3 смене. Данас радимо са 32 апарата и имамо тенденцију за даљим проширивањем Центра. Са повећањем броја пацијената, повећавао се и број хемодијализа и 2008. године смо имали највећи број од 23.500 хемодијализа. Од почетка рада 1978. године, па до краја ове године биће урађено чак 600.000 дијализа у нашем центру. Значајан помак у квалитету лечења болесника добијен је увођењем хемодијафилтрације у марту 2005. године. Перитонеумску дијализу започели смо две године након оснивања Центра за дијализу и за 12 година до 1992. године овом методом лечено је 550 болесника. Од 1986. године започиње се са континуираном амбулаторном перитонеумском дијазизом и до 1992. године том методом је лечено 23 болесника. Услед санкција и других ствари прекинуто је једно време са обављањем перитонеумске дијализе у нашем центру, али поново се започиње 2014. године уз помоћ терцијалних здравствених установа. У 2006. години урађене су 3 трансплантације, 2007. године 2, и 2008. године 3 трансплантације код болесника на хроничном програму хемодијализе и код једног пред дијализног болесника. У последњих 10 година урађено је 13 трансплантација, рекао је др Ненад Ракић.

На актуелној листи чекања за трансплантацију бубрега налази се 10 болесника, у фази активне припреме је 5 и 4 болесника се припрема за обраду за трансплантацију. Тренутно се у Центру дијализује 109 болесника просечне старости 63 године и у односу на ранији период бележи се пораст старости болесника на дијализи, а смртност у прошлој години је била 11 одсто. У Служби ради 3 нефролога, 2 специјалиста интерне медицине, 29 медицинских сестара, 2 електроничара и 4 спремачице. Врло је важно радити на едукацији и мотивацији становништва за донорство и повећање броја донорских картица.

У наставку секције, проф.др Ђоко Максић са Војномедицинске академије одржао је предавање о факторима од значаја за дуготрајно преживљавање графта и трансплантираних болесника. О перитонеумској дијализи у лечењу болесника са слабошћу фунције бубрега говорила је проф. др Биљана Стојимировић са Нефролошке клинике, док је предавање о протоколима за лечење перитонитиса и инфекције излазног места код болесника и перитонеумској дијализи одржала проф. др Дијана Јовановић са Медицинског факултета у Београду.

                                                                                                            Д.Динић

Share.

Comments are closed.

Skip to content