2019-03-28T20:18:12+01:00 28. марта, 2019. 20:18 |

40 ГОДИНА СДИТ ПОЖАРЕВАЦ: Прошлост и будућност српске пољопривреде

Савез друштава инжењера и техничара и Друштво инжењера и техничара пољопривредне струке Града Пожаревца организовало је  стручни скуп на Високој техничкој школи струковних студија у Пожаревцу. Ово је први у низу сличних скупова који се организују поводом 40 година постојања СДИТ-а и 100 година Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије.

Учеснике скупа је као домаћин поздравио проф. др Владан Ђулаковић, директор ВТШСС:

            -Висока техничка школа као једина високообразовна државна установа у Пожаревцу има добру сарадњу са локалном самоуправом и Савезом друштава инжењера и техничара. Организовали смо овај скуп са два занимљива стручна предавања уз консултације са Пољопривредном школом са домом ученика „Соња Маринковић“. У наредном периоду, на сличан начин, као суорганизатори, приређиваћемо тематске стручне скупове, јер нам је циљ да осим образовања студената радимо и едукације у областима које, као школа, покривамо. Једна од њих је и пољопривреда.

            Председник СДИТ-а Пожаревац, Милутин Станковић је обраћајући се окупљенима образложио да је се кренуло од чињенице да Савез пољопривредних инжењера Србије ове године обележава 100 година постојања, а Савез инжењера и техничара Града Пожаревца  40 година рада. Најавио је, такође, да ће се тим поводом организовати низ циклуса предавања и изложби из свих области деловања.

– СДИТ има осам друштава које чине Савез, па ће и активности бити разноврсне, подсетио је Станковић.

                           ТРНОВИТ ПУТ ПОЉОПРИВРЕДЕ КА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

            Прва тема о којој се на скупу говорило била је враћање у прошлост, о човеку који је обележио и радио на модернизацији српске пољопривреде крајем 19. и почетком 20. века, првом доктору пољопривредних наука у Србији, Ђорђу Радићу. О њему и његовом путу који је водио и кроз Пожаревац, говорила је Мирјана Савић, виши кустос – историчар у Народном музеју Краљево. Др Ђорђе Радић је био један од првих професора најстарије пољопривредне школе у Србији, Земљоделско – шумарске школе у Пожаревцу и значајан је  за развој свих грана пољопривреде. Утемељио је научну литературу и стручно школство у Србији. Иза себе је оставио 560 научних радова и врло богат опус.

            Друга тема је била садашњост и будућност српске пољопривреде гледана кроз призму интеграције и прилагођавања стандардима Европске уније. О пољопривреди Србије у процесу ка Европској унији  говорио је агроекономиста и познат стручњак Милан Простран из Привредне коморе Србије:

-У тај процес ушли смо као неконкурентна пољопривреда са ситним поседима и са очекивањима да имамо неку, већу или мању финансијску помоћ. Тренутно из европских „ипард“ програма можемо да очекујемо неких 175 милиона евра што је јако скроман износ. Видно је да Европска унија смањује финансијске подстицаје и због свеукупне ситација ја бих највише желео када је пољопривреда у питању да се испоштује принцип „усе и у своје кљусе“.

Простран је подсетио и да у самој Европској унији постоји финансијска дискриминација према фармерима земаља чланица, да то реално мора да се схвати и да домаћи аграрни буџет буде много већи и подстицајнији, јер је пут ка Европској унији за српску пољопривреду прилично трновит.

                                                                                      Д. Деурић