2019-02-26T20:54:17+01:00 26. фебруара, 2019. 20:54 |

АКТУЕЛНО СТАЊЕ ПОЖАРЕВАЧКОГ СРПСКОЛИГАША: Поново одложена Скупштина

На Вашаришту се ради пуном паром.Тренер Андрија Ферлеж и 28 фудбалера редовно тренирају на помоћном терену и играју се утакмице провере. На први поглед рекло би се да је све у реду. Забрињава, међутим, чињеница да редовна  Скупштина још није одржана. Два пута је заказивана овога месеца и оба пута отказана. Први пут оправдано, а други пут због недостатка кворума. Уместо Скупштине одржан је радни састанак на коме су изнели своја виђења и мишљења, поред председника Ђорђија Бојатовића и председника Спортског савеза Града Златана Костића и познати фудбалски радници Миодраг Илић, Слободан Јовић, Милић Јовановић и Александар Ђокић.

        Због овакве ситуација и скромне финансијске потпоре, председник Ђорђије Бојатовић спреман је да поденсе оставку на место председника Скупштине и Клуба.

        – Причу започету пре две ипо године, наставили смо успешно у 2018. крећући се ка месту које припада Младом раднику. Од борбе за очување статуса зонаша, дошли смо до петог места у Српској лиги „Запад“. Младе категорије се такмиче у Првој лиги ФС РЗС тако да је успех евидентан на свим пољима. Обавезе су огромне. Боримо се уз можда најмањи буџет у српсколигашкој конкуренцији. Никоме не дугујемо ни динар. Све обавезе су измирене. Пример смо економичног пословања у српском фудбалу. Шта нам све то вреди, када смо препуштени сами себи. Уз мене су још пар фудбалских радника и сви заједно очекујемо неопходну помоћ од града. Настојим месецима да утаначим састанак са руководстовом… Мада немам помоћ ни са једне стране, нисам од оних који се лако предају, каже Бојатовић.

Договор – најлакши део посла

         – Најавио сам оставку пре годину дана, али заљубљеност у фудбал и вера у успех натерали су ме да одлажем тај чин. Надао сам се и веровао и по ко зна који пут остао без подршке. Фудбал је нераскидиви део мога живота. У Пожаревцу живим са својом  бројном породицом и сви моји мушки чланови, син, зет, унуци су фудбалери. Деценијама сам присутан у Младом раднику. Моја фирма је, кад год је требало, прискакала у помоћ одбојци, рукомету и многим другим спортским организацијама. Тиме се поносим и поносимо. Оно што тражим је да се одржи званичан састанак са нама из Младог радника како би конкретизовали основне ствари и договорили  се о даљем раду. То је најлакши део посла. „Млади радник“ је таква спортска величина да је недопустиво не стати уз њега, каже Бојатовић.

          Наставак првенства је на прагу, а правих одговора и договора нема.

         – Стабилизовали смо клуб, вратили име после гашења. Започета је стварно лепа прича. Млади радник је угледно име. Нема места у Србији у коме људи нису чули за пожаревачки клуб. То мора да се схвати и у нашем граду…Хиљаде младих људи је прошло кроз овај клуб и носило његов дрес, а нове хиљаде долазе.  Наша и обавеза града је да омогућимо бољи рад клуба и још веће такмичарске резултате.

         Скупштина је два пута одлагана. Шта и како даље?

        – Није било кворума. На кратко је на тај начин одложен избор новог руководства и председника. Заказао сам нову Скупштину за 7. март. Млади радник је клуб пред чијом историјом човек мора да се поклони. Треба и даље радити, како би у будућности неки нови клинци имали разлога да се поносе и гордо причају о своме клубу, каже Бојатовић.

                                                                                  Текст и фото: Р.Сандић