2019-02-18T08:53:10+01:00 18. фебруара, 2019. 08:53 |

АЛЕКСАНДРА ЋИРИЋ: Најдража су признања из родног града

Александра Ћирић је ученица завршне године друштвено језичког смера Пожаревачке гимназије и  када бисте је срели на улици, кафићу или било ком другом месту, ништа не би одало да је ова млада особа најбоља спортистиња Пожаревца за 2018. годину у категорији сениора у избору „Реч народа“ и Спортског савеза Града. Но, љубитељи одбојке знају да она на терену даје све од себе и као капитен Женског одбојкашког клуба „Млади радник“ веома успешно држи тим на окупу. За симбиозу залагања, знања, технике, резултата и бројне врлине које је красе од прве до последње секунде утакмице прпало јој је ово ласкаво признање.

Рођена у Пожаревцу 9.октобра 2000.године у породици Биљане и Бранислава,  од раног детињства уз старију сестру Анђелку време је проводила са децом из улице у њима занимљивим играма и дружењу. По поласку у Основну школу „Краљ Александар први“ почиње њено ангажовање у популарном надметању „Игрице без граница“ и осталим школским спортским такмичењима, док јој је у трајном сећању четврто место освојено са школским тимом на републичком надметању. Ипак, све је то био далеко од Александриног бављења одбојком иако је овај спорт већ ткао нити породицом Ћирић.

Када си се први пут срела са одбојком и шта је одлучило да се њоме бавиш?

 – Са одбојком сам се први пут срела док сам гледала старију сестру Анђелку како игра. Није прошло много времене када сам и сама пожелела да се опробам у овом спорту. Када сам отишла на први тренинг у клуб „Млади Радник“, дочекале су ме Драгана Журкић први тренер, и другарице са којима сам учила основе овог спорта. Све остало ишло је неким, по мени, устаљеним током: учење, тренинзи, рад, кондиција…  Од како сам почела да се бавим одбојком, игам на позицији примача, а капитенску траку сам понела 2016. године .

Ко ти је узор у одбојци?

-Мој дугогодишњи узор је Тијана Бошковић. То није ни мало случајно јер, поред освојене прве златне медаље у историји српске одбојке на светским првенствима, Тијана је проглашена за најбољу играчицу МВП Светског првенства у Јапану 2018. године.

Александра, како је текла твоја досадашња каријера?

– Није тако бурна попут каријере Тијане Бошковић. 2013. године ишла сам на камп у Бечеј, на који сам позвана од стране Одбојкашког савеза Србије. Такође, учествовала  сам на још неколико приватних одбојкашких кампова.

Александрино спортско ангажовање пропратила су и признања. Уз поменуто, које је било повод за наш разговор,  на одбојкашком турниру у Баричу  2013. године добила је признање за најбољег играча турнира, као и на турниру „Трофеј Пожаревац“  2015.

– Ипак признање „Реч народа“ и Спортског савеза Града Пожаревца за најбољу спортисткињу у 2018. години ми је најдраже. С обзиром на то да сам током прошле сезоне уложила доста напорна, оно дође као награда за све то. Такође, ова традиционална награда је још један мотив за даљи рад у овој сезони.

Да ли има позива из других клубова, репрезентацију можда?

– Имала сам позиве за друге клубове. Тако сам током 2015.године своју одбојкашку каријеру окушала у Одбојкашком клубу „ФОК“ у Новом Саду, али сам се убрзо вратила у „Млади радник“.

Како за свој клуб оцењујеш протеклу, 2018. годину? 

– Протеклу годину не могу сматрати успешном што се резултата тиче, али то не значи да ће и ова година бити таква.  Ми смо јако млада екипа и сматрам да ће моје саиграчице направити далеко боље резултате наредних година.

Имајући у виду да си завршна година средње школе, који су ти планови за будућност,  како у вези школовања тако и у сегменту  спорта?

– Што се одбојке тиче, планови за будућност су још увек неизвесни. Наиме, како сам одлучила да ми школовање буде примарно, одбојку ћу наставити да тренирам искључиво ако будем имала времена и ако нађем адекватне услове, а што се тиче даљег школовања, на изненађење многих, моја одлука нема додирних тачака  са одбојком.  Жеља ми је да упишем Грађевински факултет у Београду.

Влада Винкић