2018-09-08T10:01:27+02:00 8. септембра, 2018. 10:01 |

Бака апотекарка

Moже ли ико икога да воли тако чисто, безусловно и тако истинито, тако снажно као што мајка може да воли своје дете?Верујем да дете не може да зна и да у бити спозна тај осећај.То је јединствен осећај и привилегија која је велика тајна у срцу сваке жене која је мајка.Мајка је душа која се не може описати.Мајка је Светиња и анђео чувар који земљом хода.

Таква је и ова Мајка. Заправо, Мајка над Мајкама.

Марија или Мерјем из Назарета рођена је око 20.године пре нове ере од родитеља Јоакима и Ане, који дуго нису могли да имају децу. Занимљиво је да потичу од два Богом издељена рода јеврејског народа: царског Давидовог и првосвештеничког Ароновог. Према предању, примила је благу вест од Арханђела Гаврила да ће родити Сина Божијег. Тако је и било. Као што је пророковано у Старом завету, Месија се родио у Витлејему.

Да ли знате да и биљке имају душу?Звучи можда мало апстрактно, можда мало нестварно,али и биљке имају свој свет. И биљке дишу, хране се, осећају…

Било је то у време великог прогона хришћана.Бежала је у Египат. Колику је бол носила на срцу и у души знала је само она.У једном тренутку јој је понестало снаге.Морала је да одмори.Села је на полустену око које је била жбунаста биљка.Сузама је заливала тај жбун и питала се да ли може да осети бол, али и јачину вере коју има у себи.У том тренутку, цветићи су добили љубичасту боју, као знак саосећања душа.Тако је ова обична жбунаста биљка постала мајчина душица, биљка која носи најчистије и најсветије име.

Thymus serpyllum је космополитска биљна врста.Расте на сувим, сунчаним местима, ливадама, пашњацима, пољима, вртовима.Висока је 10-30cm. У виду је пузајућег грма.Врло је осетљива и лако ју је уништити.Зато се пажљиво прикупља и никако је не треба чупати.Цвета од јуна до септембра.Припада декоративним, ароматичним, зачинским и лековитим биљкама.

Римљани су је стављали у своје залихе житарица да се не би поквариле.Такође, римски војници су се купали у води са мајчином душицом, јер су веровали да ће бити снажнији и јачи.Египћани су је користили за балсамовање.Код Старих Грка је мирисати на мајчину душицу био знак и израз поштовања.

Наша народна медицина, мајчину душицу описује као природни антибиотик.Имала је своје место код проблема са дисањем, за смиривање великог кашља, код бронхитиса.Такође, користила се код проблема са цревним паразитима, нарочито код дечијих глиста.И данас постоји обичај да се деци даје по шоља чаја од мајчине душице, као заштита од различитих инфекција.

Интересантно је да су наши стари користили чај од мајчине душице у борби против алкохолизма.Наиме, после узимања чаја ако би особа која има проблема са алкохолом узела алкохол, припало би јој мука и дошло би до повраћања.

Наше баке су саветовале трудницекоје су биле пред порођајем, да користе чај од мајчине душице са медомкако би порођај био лакши.

С обзиром на то да садржи лако испарљиве лековите супстанце, не треба кувати мајчину душицу. Довољно је само попарити и посуду у којој је одмах поклопити.

Мајчину душицу не користити ако постоје обољења јетре, жучи и никако не ако сте у благословеном стању, јер може да изазове спонтани побачај.

Савети и рецепти

Ако имате проблема са реумом довољно је само да у један литар комовице додате око 10 кашика мајчине душице, да оставите да одстоји 20 дана.Након тога процедите и добијени препарат користите за масажу.

Ако имате честе главобоље можете направити јастук.Довољно је само да јастучницу напуните мајчином душицом.Можете додати и рузмарин и нану и босиљак… уједно ће овај јастук решити и проблеме са спавањем, а сасвим сигурно је да ће вам подарити и мирне снове.

                                                                   Шљива

Период између Велике и Мале Госпојине зове се Међугоспојинци или Међудневнице. Према народном веровању, у овом периоду треба сакупљати лековито биље и брати пристигло воће, јер имају посебна лековита својства. Ово је период када се сакупља кичица,босиљак, хајдучка трава, шипак и свакако краљица воћа-шљива.

Ако се прошетате по воћњацима, односно, по шљивицима, без обзира на кишу која је иза нас, можете видети како су се ове године гране повиле и како се плаве од рода.Да ли нас то шљива опомиње и подсећа на себе или је само случајност нека време покаже.Хвала јој, у сваком случају, што нам допушта да се њоме поносимо и њене плодове користимо.Можда је, ипак, мало запостављамо и можда смо више окренути “светским хитовима, “али шљива је то… познаје нас већ вековима.

Свакако једна од најлепших песама, која нас и нашу Србију у душу описује је песма Оскара Давича у којој је шљива представљена баш онаквом каква и јесте, симболом Србије:

“Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама

Ој, Србијо међу људима на њивама…“

Шљива је дрво из фамилије ружа. Припада истом роду коме припадају и бресква, кајсија, нектарина, вишња и трешња,а то је род Prunus. Постоји преко 2000 врста шљиве Најстарији писани траг о гајењу шљиве потиче од грчког песника Архилоха, рођеног око 630.године пре нове ере.Интересантно је да је наша пожегача заправо поклон нама од стране Александра Македонског.

Крсташи су у својим походима пустошили сваки педаљ земље на којој су се нашли, али су иза себе остављали засаде шљива.

Према статистичким подацима, шљива је најзаступљеније воће на нашим просторима.Користи се у исхрани, било каосвеж плод или као прерађевна, за добијање познатог пићашљивовице.

Поред намене у исхрани, своје место нашла је и у народној медицини.Народна медицина шљиву везује код проблема са дигестивним трактом, поготову ако постоји проблем са апетитом и са хроничним затвором.У стара времена, ал и не толико стара колико се пре може рећи заборављена, болесна особа се из постеље дизала супицом од сувих шљива.Таква супица била је прави мелем како за тело тако и за душу.Проблеме са упалом грла или промуклошћу наше баке су решавале тако што су давале по суву шљиву оболелој особи да је отапа у устима као бомбону.Такође, сматра се да шљива јача срце, повећава имунитет, смањује могућност настанка прелома, регулише функцију јетре, успорава старење. Новија научна истраживања су потврдила управо оно што је народна медицина знала и поред тога су утврдила да нам шљива смањује замор, повећава концентрацију , штити крвне судове, исхрањује нервни систем.

Такође, познато је да код проблема са боловима у зглобовима или мишићима треба разблажити са водом шљивовицу и утрљати у болно место.

Што се тиче састава, шљива садржи витамине Б групе, витамин Ц, витамин Е, Витамин К, рибофлавин, калцијум, магнезијум, гвожђе, фосфор, биљна влакна, биљне масти, биљне хормоне, угљене хидрате…

Једино се саветује опрез при конзумирању сувих шљива код особа које имају проблем са дијабетесом.

У сваком случају, било како било, можда није најлековитија и можда не може да парира многим биљкама,али је наша и она нас најбоље познаје и разуме и по роду којим нас дарује сваке године очигледно и воли.

Данашње приче засигурно нису биле случајне, као ни биљке које сам изабрала за овај број.Да сте живи и здрави и међу шљивама. Тако нека и буде! Нека нам је свима на Спасење.