2019-01-28T15:46:37+01:00 28. јануара, 2019. 15:46 |

Бака апотекарка

Свако ко има своје дете може рећи да има нешто у животу. И то нешто ни мање ни више му је цео свет. То је тако нешто, а заправо је све. И колико пута вам се десило да се сами питате, или сте чули, или пак друге питате да ли ће беба, која треба да се роди бити девојчица или дечак? Можда пука радозналост, можда због одабира имена, можда… ко зна. Није ни важно. И свако дете је за себе. И свако дете се воли на посебан начин. Не постоји подела на више и на мање, на јачу или слабију љубав. Све су то љубави, једине праве и своје. Можда ћете чути заговорнике теорије који заступају идеју да ко има сина има наследника или оне друге који тврде да ко има ћерку има себи за старост узданицу. Има, наравно и оних, којима пол није важан, већ им је дете велики дар и смисао живота. Управо, данашњи текст посвећен је свим родитељима.

Некада давно живела је једна жена, која је била нероткиња. Имала је само једну жељу и молила је Бога да јој омогући да буде мајка, да има дете, па макар оно било као зрно бибера. Бог никад не спава и чује нас и онда када мислимо да не чује и да нас је заборавио. Бог је жени услишио молбу и подарио јој је сина. И заиста, жена је родила мајушног сина. У почетку је била јако радосна, али након неког времена почела је да брине. Гледала је у другу децу и било јој је жао како је њено дете тако мало. Како је стасао за женидбу, бринула се како ће га оженити кад је толико мален, баш као зрно бибера. Плакала је сваки дан. Уснила је сан у коме јој је речено да не плаче, јер ће јој син бити велики као јаблан. Била је спокојнија. Међутим, син јој дође и рече да је уснио да мора отићи на одређено место.Тако је и било. Мајушни младић је отишао. Стигао је до царског врта и видео принцезу како плаче под дрветом. Када је питао принцезу зашто плаче, она му је рекла да је дрво под којим су родиле три златне јабуке и да јој је отац наредио да га чува, али су але убрале те јабуке и она не сме оцу да изађе пред очи. Ражали се младић тада и рече јој да не брине и да ће он вратити три златне јабуке.

Причу вероватно знате, па ћу вас само подсетити на њен крај. Мајушни младић по имену Биберче одржао је реч дату принцези и као награду од стране краља добио принцезу за жену.

Овом причом само хтедох да нагласим да је дете без обзира на висину, боју косе или на кога физички подсећа посебан, редак зачин у нашим животима.

Сходно уводној причи, прави кулинарски зачин, који је присутан у свим кухињама света је свакако бибер. Бибер је пореклом из индонезијских тропских шума. Реч је о вишегодишњој, дрвенастој, зимзеленој лијани, која може да живи и до 60 година. Листови су срцолики, зелени, а плод је бобица. Пријатног је мириса и љутог укуса. Пун род даје тек након седме године. Постоји преко 2.000 врста ове биљке, која се и зове по плоду бибер. Ипак, бибер се разликује, не по врсти, већ по боји плода. Сходно томе, разликујемо црни, зелени, црвени и бели бибер.

Црвени бибер настаје када се уберу потпуно зрели црвени плодови и када се потопи у слану воду, па се или брзо суше зрна или се замрзавају. Зелени бибер настаје тако што се беру још зелена зрна. Бели бибер настаје од зрелих зрна, којима се скида опна. Црни бибер настаје тако што се беру зелена зрна, па се она суше на сунцу. Долази до ферментације и мења се боја.

Бибер садржи велику количину скроба и то негде око 35 – 49 посто целулозу, масна уља, смоле, око 3 процента етарског уља, полифеноле, који имају антиоксидативна својства, витамине А и Е, минерале калијум, калцијум, цинк, манган, гвожђе, магнезијум…

Лековита својства бибера позната су преко 4.000 година. Индијска традиционална медицина бибер назива краљем лекова. Можда зато и не чуди велика употреба бибера у индијској кухињи.

Зна се и научно је доказано да бибер подстиче варење, елиминише бактерије из дигестивног тракта, па на тај начин спречава се надимање и настанак гасова. Такође, бибер подстиче организам да апсорбује хранљиве материје, поготово бета каротен и витамин Б. На тај начин утиче на отпорност организма, подстиче организам да се бори против бактерија, вируса и стварања малигних ћелија, а притом делује и на исхрану нервног система.

Бибер се традиционално користи код прехладе, код упале грла, десни, зубобоље, кашља, проблема са синусима. Познати народни лек против прехладе и респираторних тегоба је кувано вино са додатком бибера или пак кување бибера у води, па се добија као лажни чај.

С једне стране, бибер повећава апетит и то тако што утиче на желудачне сокове, а са друге убрзава метаболизам, доводи до сагоревања масти, па је добар савезник у борби против сувишних килограма. Такође, спречава задржавање воде у организму, повећава знојење и излучивање течности.

Нова истраживања упућују на могућност употребе паре бибера у борби против пушења.

САВЕТИ И РЕЦЕПТИ

Бибер је своју улогу нашао и када се користи за спољашње проблеме. Тако код болова у мишићима, зглобовима, код реуматизма се може користити уље од бибера или маст.

Маст и уље можете сами направити и то у кућним условима. За добијање уља потребно је да узмете око 5 до 10 г млевеног бибера и 250 мл сусамовог уља. Количина бибера је индивидуална и зависи који ефекат желите да постигнете и зависи од свежине бибера. Зато је најбоље да сами самељете зрна пре употребе. За маст вам је потребно око 1 кафене кашичице млевеног бибера и 100 г свињске масти или вазелина.

Опрез при употреби бибера треба да постоји код особа које имају проблем са хемороидима или код особа са гастритисом или чиром.

Хипократ је препоручивао младим брачним паровима бибер са медом, а посебно женама воду са бибером и лимуновим соком.

У средњем веку зрна бибера су се користила уместо новца, па је бибером плаћан порез или даван мираз.

У сваком случају, да ли бибер користите због ароме или због лековитости није згорег да себи мало забиберите дане који су пред нама и пробате да у истопљену чоколаду додате мало бибера. Ако ништа, бибер ће вам убрзати циркулацију, а чоколада подстаћи стварање хормона среће.