Пољопривредна пракса и заштита животне средине
Правила добре пољопривредне праксе (ПДПП) постала су имератив у заштити животне средине у свим производним регионима и развијеним земљама. У претходним бројевима осврнула сам се на проблеме загађења подземних и вода за пиће из пољопривредних извора. Зато сматрам обавезом да наше пољопривреднике упутим у принципе ПДПП.
Пише:
др Јасминка Ђорђевић Милорадовић,
професор
УПОТРЕБА АЗОТНИХ ЂУБРИВА
У сетвеној структури на територији града Пожаревца преовлађује ратарење са укупним површинама под кукурузом од 16.980 хектара и стрним житима од 4.781 хектара. Заједно са мањим површинама под сунцокретом, луцерком, сојом, шећерном репом, под ратарством укупно је било 20.488 хектара.
Повртарство укупно је било на 2.750 ha, док је воћарство и виноградаарство мање заступљено. Ливаде и пашњаци су заузимали 3.743 ha. Са сетвом и негом усева, као и за ђубрење вишегодишњих засада употребљено је укупно 3.097 тона ђубрива са различитим садржајем и формулацијом азотних једињења приступачних за биљке. По врстама употребљавана су ђубрива N:P:K (15:15:15), KAN (кречни амонијум нитрат), AN (амонијум нитратат) и UREA (карбамид).
Укупан унос ђубрива на свим обрадивим површинама, у свим усевима на територији града, доводи до податка о просечном уносу азота од 35,53 kg/ha за једну годину.
ПРАВИЛА ДОБРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРАКСЕ
Пошто је овом студијом констатовано да повишене концентрације нитрита и нитрата у подземним водама и извориштима за пиће на територији града Пожаревца, у пољопривредним регионима, потичу из дифусног извора, а то је примена вештачких ђубрива и хербицида на бази триазина. При томе, најосетљивији је регион Подунавља, а затим следи Помлавље (Стиг) и Поморавље. Отуда правила и препоруке добре пољопривредне праксе имају за циљ да унапреде еколошки прихватљиву праксу међу пољопривредницима и смање тренд даљег погоршања воде за пиће.
Предложеним мерама смањује се испуштање и оцеђивање амонијака, нитрата и нитрита, а редукује се употреба вештачких азотних ђубрива и хербицида.
Прва мера: у избору сетве и заснивање усева
Житарице жита (пшеница, овас, јечам) одликују се плитком кореновим системом и слабим искоришћењем азотних ђубрива. Кукуруз се одликује добрим искоришћењем после четврте недеље раста, а сунокрет и шећерна репа потпуним искоришћењем. Препоручује се правило смена током седмогодишњег периода обраде парцела са две године сунцокрета и шећерне репе, две године жита и три године кукуруза. Повртарске усеве гајити између, сезонски, јер се одликују добрим искоришћавањем азотних ђубрива.
Друга мера: предсетвена припрема
Количине азота у земљишту зависе од процеса имобилизације и минерализације. Процеси минерализације догађају се нарочито после заоравања жетвених остатака, сламе у једној сезони и орањем као припремом за сетву у следећој. Избегавати заоравање жетвених остатака и остављање обрадивих површина дуго (до 8 месеци), без вегетације. Добре резултате даје и успостављање вегетационог покривача за време зимске сезоне сетвом трава и легуминоза. У сетви користити лака ђубрива, за биљку са добро доступним хранљивим елементима у количини која одговара 1/3 њених потреба током читаве сезоне.
Трећа мера: нега усева
За заштиту усева кукуруза, сунцокрета и шећерне репе, супституисати тразинске препарате (атразин и прометрин) другим полуперзистентним хербицидима који у свом саставу не садрже азотна једињења.
Редовно примењивати агротехничке мере као мрвичење земљишта. Наводњавати усеве по потреби и у декадама летњих месеци када је суша. Количина воде за наводњавање до засићења на дубини од 70 центиметара.
Ђубриво УРЕА (карбамид) не примењивати у јесен у усевима озимих житарица. Уреа за примену захтева процесе превођења амидног облика у процесу амонификације у амонијак. Овај процес се не одвија при ниским температурама. Зато је ризик од појаве нитрата у подземним водама повећан зими, када долази до оцеђивања нитрата, а процеси амонификације су инхибирани.
Усеве јарих окопавина ђубрити чешће, лакшим ђубривима, брзо доступним биљкама.
У јесен користити ђубрива са адитивима који спречавају процес нитрификације и омогућавају искоришћеност ђубрива у амонијачном облику.
Четврта мера: пре одлуке о сетвеној структури одредити тип земљишта и хидролошки регион коме обрадиве површине припадају.
Урадити основне агрохемијске анализе земљишта ради израчунавања расположивих количина азота и прерачуна потребних за усеве до краја вегетационе сезоне. Водити рачуна да је у хидролошком типу земљишта Б (излужени чернозем, лесоидна пескуша, алувијум, ливадско земљиште) нађен висок нитратни индекс оцедности и пропустљивости земљишта за нитрате (12,601) у 2008. години.