2018-06-30T11:32:14+02:00 30. јуна, 2018. 11:29 |

Екологија на делу

Ревитализација депосола јаловишта са површинских копова угља

Јаловина на спољашњем или унутрашњем одлагалишту површинских копова представља својеврстан изазов за стручњаке и установе које се баве овом сложеном проблематиком. То је мозаик земљишта различитих физичко-хемијских, механичких и биогених својстава. Зато се рекултивацији јаловишта мора приступити зналачки, а не стихијски узимајући у обзир много фактора као што су дефинисани циљеви рекултивације,  реално стање и средства за њихову реализацију.


Пише:

                                                      др Јасминка Ђорђевић  Милорадовић,

професор

ОСОБИНЕ ЈАЛОВИШТА СА АСПЕКТА РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ

Код формирања одлагалишта (депоније јаловина) до сада се није водило рачуна о биолошком саставу тла које се поставља на површини одлагалишта. У пракси хумусни слој је одлаган и остајао затрпан слојем јаловине тако што се доњи део откривке одлагао на површину, тако да сада добијамо сасвим други састав земље који је доста хетероген и припада песковито-глиновитим иловачама. Јаловина је слабо до средње карбонатно земљиште. Калцијум се креће од 4,90 процената, (у слоју од 20–40 центиметара), до 6,30процената (у слоју 20–40 центиметара), што је резултат слабо базне реакције (пХ – 7,5). Јаловина је са ниским садржајем хумуса 1,69 процената хумуса, земљиште је веома сиромашно азотом (0,02процената) и фосфором (5,20–5,40 микрограма на 100 грама), а добро обезбеђено калијумом (27,9–30, милиграма на 100 грама). У погледу садржаја микроелемената постоје различити подаци, али су генерално речено депосоли јаловине добро обезбеђени микроелементима, а концентрације појединих метала и неметала нису на токсичном нивоу.

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЈАЛОВИШТА

Рекултивација се дели на два дела: технички део којим треба да се изврши равњање површина на одлагалиштима планирањем јаловина и наношењем хумусно-акумулативног слоја тако да одлагалишта одмах постану погодна за савремену пољопривредну обраду и употребу одговарајућих пољопривредних машина. Други део рекултивације представља агробиолошки део рекултивације који има задатак биорекултивацију јаловина и њихову припрему за превођење у плодно земљиште оспособљено за намену пољопривредне производње. Сама динамика рекултивације иде веома споро јер је везана за динамику одлагања јаловинског материјала, техничке рекултивације и сукцесивну биолошку рекултивацију. Први радови на рекултивацији започети су 1970. године на одлагалиштима површинских копова Костолац, Кленовник и Ћириковац, а настављени су на одлагалиштима површинског копа Дрмно. До 2011. године биолошки су рекултивисане следеће површине: 704,15 хектара претежно шумске рекултивације, а у мањем проценту за ратарско пољопривредну производњу, травно-ливадске површине и воћњаке.

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЈАЛОВИНЕ СА КОПА ЋИРИКОВАЦ

Површински коп Ћириковац започео је са радом 1980. године. Током 30 година експлатације из овог рудника је искоришћено 2,2 милиона тона угља. Као и код других површинских угљенокопа, у првом откривању угља велике количине јаловинског материјала се депонују на спољној страни рудника. Ради што мањег заузимања плодног земљишта у околини стварају се брда јаловине које својом масом и висином знатно превазилазе коте терена. Тако је спољно одлагалиште копа Ћириковац формирано у првим годинама по експлоатацији. Већ пет година касније започиње процес рекултивације спољног одлагалишта које се састојало у: техничкој припреми (равнање терена, стабилизација косина) и биолошкој рекултивацији. Биолошка рекултивација је обухватала гајење легуминоза на равним депосолима и њихово заоравање као зеленишног ђубрива ради припреме за пољопривредну производњу. На косинама је углавном шумска рекултивација која је обухватала садњу следећих врста: црни бор, топола и багрема. После 25 година истарживање је обухватило промене у физичко-хемијским својствима јаловинског материјала, флористичку композицију спонтано обраслих и рекултивисаних површина и биогена својства на новоу промена у бројности и диверзитету бактерија, гљива и актиномицета.

Током 25 година од рекултивације киселост јаловине се мења од слабо базне до неутралне. Промене су најуочљивије под усевом борове шуме која је ацидофилна врста. Слаба обезбеђеност хумусом се мења. Примећено је да се формира шумска стеља и почиње формирање хумусно-акумулативног слоја. Најизразитије повећање хумуса је у делу рекултивисаних површина које су у припремној фази рекултивације биле под биолошком рекултивацијом легуминозама, а сада су под интезивним ратарењем. Током периода  рекултивације калцијум карбонат се троши и испора по профилу. Укупан садржај азота се повећава, а најизразитије повећање је под усевима. Рекултивисани делови јаловине су слабо до средње обезбеђени фосфатима и средње обезбеђени лакоприступачним калијумом.

ЗАКЉУЧАК И ПРЕПОРУКЕ

Обавеза је произвођача да животну средину па и земљиште где год је могуће врати у предводно стање или да створи нову вредност која се може валоризовати и комерцијализовати. Процеси ревитализације јаловине су веома спори, али могући. Подстицањем ревитализације јаловишта стварају се нове површине за производњу у пољопривреди, шумарству, за рекреацију и слично. Кроз доношење дугорочних планова и јавно-приватно партнерство могуће је побољшати овај процес и створити нове вредности.