Упоран , истрајан и изнад свега стручан Срећко Мишић из Кучева је већ дуги низ година фудбалски тренер.
Када је завршио играчку каријеру у Звижду наставио је да се усавршава у фудбалу као тренер.
Почетак поред златоносног Пека
-Фудбал сам почео да играм у Звижду и на стадиону крај златоносног Пека окончао играње фудбала .Као млађи играч наступао сам у разним селекцијама у којима су играли и Пожаревљани :Александар Пајић и Зоран Ранђеловић. Одмах почињем школовање за фудбалског тренера.Прву ,почетну „Ц“ лиценцу добијам .давне 1989. године.Тада отварам у Кучеву школу фудбала са професором Зораном Јовановићем и професором Гораном Закшеком.Они су такође Кучевљани и моји школски и клупски другови.Школа се звала „Полетарац.“Радили смо заједно три године дана.Потом прелазим у Звижд да радим као помоћни тренер(2005-2009) и уједно похађам тренерску школу ФСС. -каже Мишић.
Жељан знања и рада млади тренер стиче УЕФА„А“ лиценцу и наставља са радом у Звижду ,а затим прелази да ради у друге српске клубове као шеф струке.
-Са Звиждом освајам прво место у зони „Дунав“и у уводим клуб у Српску лигу. „Запад.“Освојили смо и Куп Браничевског округа и још два пута били учесници финала окружног такмичења.Лета 20015,одлазим у Јагодину.Радим са кадетима Јагодине који се такмиче у Првој лиги Србије.Након четири месеца преузимам екипу Табане (Јагодина) који се такмичи у Српској лиги „Исток.“После седам кола имали су само шест бода,а затим са мојим доласком уписујемо шест узастопних победа и један реми и освајамо треће место.Пролећни део такође радим са ФК Табане ,али и као помоћни тренер првог тима Јагодине.Радио сам све до краја 2017,да би у јануару 2018.преузео Јединство из Параћина у коме сам радио све док нисам добио позив за Кину.
Срећко Мишић је рођен у Кучеву(1971),ожењем. Има троје деце ( двoјицу синова и ћерку) . Супруга Јелена Гојковић је професионални рукометни играч ( ЖРК Јагодина, Супер лига Србије).
Поред свакодневних редовних тренинга Мишић је радио и као предавач.
-У Поморавскома округу радио сам и као предавач за обнову лиценци тренеримаа из Поморавског округа.Где год да сам био,радио сам предано и марљиво и никада нисам добио отказ.Спадам у мали број тренера са овако дугим.непрекидним радним стажом у нашој струци.Данас сам још увек и председник тренерске организације у ОФС Кучево.
Понуду да ради у Кини одмах је прихватио ради стицања интернационалног искуства и потврђивања сопственог квалитета у иностраним срединама.
–Радим и живим у граду Лоуди у провинцији Хунан. Клуб се зове Лоуди ЛДФА који се такмичи у Трећој лиги.Тренер сам првог младог тима и уједно координатор омладинске школе .Предајем и на спортском универзитету Лоуди.Уживам велико поштовање на сваком кораку.Људи су веома дружељубиви.После само два ипо месеца боравка у Кини моја популарност је велика,поготово што сви знају да долазим из Србије.
Лоуди је град од милион ипо становника.То је за кинеске прилике и величине један од мањих градова.Налази се близу Чангша који има 12.000.000 и Гванзхоу са 18.000.000 милиона становника.
–Провинција Хунан у којој је град Лоуди је најмања и има 56. милона становника.Кинези су веома вредан и радан народ.Кина је иначе је у односу на Европу и Србију огромна,просторно несагледива, најмногољудија земља на свету са својом културом, другачијом храном и начином и ситемом живота.Имам уговор на годину дана и већ ми сада нуде да обновимо тај уговор на још две године.
Србин из Кучева је веома популаран у овом граду и фудбалском клубу.
–Цене мој прегалачки рад.Примили су ме и на Спортски универзитет да радим као предавач.Окужен сам пажњом и поштовањем .Жељни су нових сазнања из европског фудбала.Брзо уче и усвајају европске методе у методици рада и фудбалске обуке. Где год кренем морам да делим аутограме.Задовољан сам условима за рад .Имају супер савремене спортске објекте.Вероватно да ћу продужити сарадњу са мојим упорним послодавцима јер је милина радити у оваквом окружењу.-каже Мишић.
Разговор водио: Раде Сандић