Патронажне сестре Дома здравља Пожаревац, високе медицинске сестре Славица Здравковић, Сања Николић и Славица Николић, у оквиру Школе родитељства посебно наглашавају одговарајућу технику подоја, одговарајући положај, као и измлазање у превенцији мастита, неговање дојки и брадавица.
– Први дани у кући су дани у којима родитељи треба да уживају са бебом, а патронажна сестра је ту да пружи подршку и ослонац, наглашавају оне и додају:
– По доласку кући, најбитније је да лактација буде успостављена за неколико дана подојима на захтев и правилним хигијенско – дијететским режимом. Породиљи се саветује да бебу стави на подој на сваки захтев без ограничавања дужине подоја зато што се тиме стимулише лактација – поготово код прворотке. Најважније је у првим данима живота новорођенчета да новорођенче није гладно, објашњавају патронажне сестре.
УСПЕШАН ПОДОЈ
– Мајка треба да пронађе миран и конфоран кутак где може да доји бебу без узнемиравања. Подој може бити и у седећем и у лежећем положају, у зависности од стања после порођаја. Не треба бити обесхрабрен ако се не уради добро из првог пута, патронажна сестра је увек ту да помогне у почетку и пружи подршку како би породиља била смирена. Сваки пут кад мајка доји бебу, пружа јој конфор и осећај блискости који се памти целог живота. Мајчино млеко је једино које је беби потребно у првих шест месеци, истичу наше саговорнице, патронажне сестре Славица Здравковић, Сања Николић и Славица Николић, које настоје да помогну мајкама да превазиђу уобичајне проблеме прилоком дојења и да препознају знаке глади код бебе. Из тог разлога наглашавају и значај Школе родитељства пожаревачког Дома здравља.
Указују на то да код жена где лактација није довољно успостављена, а уз консултацију педијатра, патронажна сестра објашњава како се припрема адаптирана формула. Од савета издвајамо и следеће:
– Важно је пратити боју бебине столице, учесталост столица и колико су пелене мокре. Потом, беба би требало снажно да плаче, активно да се помера и активно да се буди. Мајчине груди требало би да буду мекше и мање након дојења.
Патронажна сестра обучава мајку да препозна бебине сигнале. У почетку бебе имају само звукове и говор тела као средство за комуникацију, али уз помоћ њих су у стању да прикажу велики број потреба и осећања. Такође, породиља добија савет у вези првог гинеколошког прегледа након порођаја за шест недеља, а евентуално и раније по потреби.
КУПАЊЕ БЕБЕ
У договору са родитељима патронажна сестра демонстрира купање бебе и даје савет о учесталости купања.
– Купање бебе у првим данима живота не треба спроводити свакодневно да не би дошло до прераног скидања заштитног слоја са коже и претераног расхлађивања новорођенчета. Најпре проверити температуру просторије (24-26 степени) и воде која треба бити 37 степени. Затим спремити ствари за облачење бебе да не би било празног хода. Купање се врши неутралним беби сапуном, штитећи пупак да се не покваси. Купање иде од чистих делова тела, тј. прво лице и главица, руке, ноге па гениталије на крају. Након тога, лаганим покретима се посуши беба и у танким слојевима нанесе крема на прегибна места. Пупчана рана се обрађује два пута дневно повидон јодом и стерилним штапићем, а након обраде прекрије сувом стерилном газом без лепљења фластера на кожу. Газа се ставља на пупчану рану изнад једнократне пелене, а фиксира тетра и шведском пеленом, што уједно представља и широки повој. Нега чула подразумева свакодневно умивање чистим тупферима вате и топлом водом, очи од спољашњег угла ока ка корену носа, један тупфер, један потез. Чисти се само спољашњи део ушне шкољке тако што се фротиром скупи вода. У носић се ставља по потреби физиолошки раствор. Усна дупља се редовно контролише да не дође до стварања беличастих наслага, у том случају беба се упућује код педијатра.
Поред тих активности сестра одговара на мамина питања, а најчешћа су: да ли беба пије воду, колико беба треба да спава а колико се дуго доји, нормалан број и боја столице, како пробудити поспано новорођенче (физиолошка жутица), давање D3+K1 капи, вакцинација, прва контрола код педијатра, први излазак из куће, комбинација дојења и дохране.
Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.
Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.