Пројекат “Словенци Браничевског округа” суфинансира Министарство културе и информисања РС. / Projekt “Slovenci Braničevske regije” sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS
Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.
У Србији су припадници словеначке националне мањине малобројни, али је њихов допринос српском друштву врло значајан. Памти се учешће Словенаца у „подизању“ српске привреде, када су крајем деветнаестог и почетком двадесетог века долазили у Србију као стручна радна снага. У том смислу је њихово присуство важно и за рударски и термоенергетски развој Браничевског краја, у којем се процењује да живи око 12,5 посто Словенаца Србије. Ти потомци су наставили да доприносе српском друштву и чувају приврженост свом пореклу.
Карактерише их висок ниво узајамности и организованости. Средиште окупљања је Национални савет словеначке националне мањине, али и удружења која су баш као и припадници ове мањине распрострањена по целој Србији. Тако је 2002. године било 13, док данас постоји 18 удружења, која су међусобно блиско повезана кроз разне видове сарадње и високу хомогеност. Сви они настоје да сачувају обележја своје националне припадности, од језика, до посебности у домену културе, песме, игре, ношње.., чиме додатно обогаћују суживот у заједничкој нам Србији.
У Браничевском крају, средиште организовања Словенаца је у Костолцу, у Огранку Удружења „Сава“ из Београда. Предводи га Костолчанин Саша Радић, који је такође члан Националног савета Словенаца. У Удружењу се редовно састају, друже, уче и сазнају о Словенији једни од других, претежно млађи од старијих. Организовано је учење словеначког језика кроз недељну школу, у којој смо се сусрели са полазницима од 18 до 80 година старости. У свему томе имају подршку словеначке амбасаде и редовне посете представника Удружења из Београда и Националног савета Словенаца, као и самог амбасадора Словеније у Србији.
V Srbiji so pripadniki slovenske nacionalne manjšine maloštevilni, a je njihovih prispevek srbski družbi zelo pomemben.
Pomni se udeležba Slovencev pri »krepitvi« srbskega gospodarstva, ko so konec 19. in v začetku 20. stoletja v Srbijo prihajali kot strokovna delovna sila. V tem smislu je njihova prisotnost pomembna za rudarski in termoenergetski razvoj Braničevega z okolico. Ocenjuje se, da v Braničevem z okolico živi 12,5% Slovencev v Srbiji. Potomci še naprej prispevajo k napredku srbske družbe in ohranjajo svoje slovenske korenine.
Njihovi pomembni karakteristiki sta vzajemnost in organiziranost. Zbirajo se v Nacionalnem svetu slovenske nacionalne manjšine in v združenjih, ki so tako kot pripadniki te manjšine razširjeni po celi Srbiji. V letu 2002 je bilo 13 takih združenj, danes pa jih obstaja 18. Društva so med seboj zelo povezana z različnimi načini sodelovanja in so zelo homogena.
Vsa društva si prizadevajo ohraniti obeležja svoje nacionalne pripadnosti – jezik, pesmi, plesi, narodne noše in druge kulturne posebnosti s čimer še dodatno bogatijo sobivanje v vsem skupni Srbiji.
V okraju Braničevo je središče zbiranja Slovencev v kraju Kostolac, v veji združenja Sava iz Beograda. Vodi ga prebivalec Kostolca Saša Radić, ki je tudi član Nacionalnega sveta Slovencev. V združenju se redno srečujejo, družijo in učijo o Sloveniji, večinoma starejši učijo mlajše. Organizirano je tudi učenje slovenščine skozi tedensko šolo v kateri smo se srečali s tečajniki starimi med 18 in 80 let. Pri vsem imajo podporo slovenske ambasade in redne obiske Združenja iz Beograda in Nacionalnega sveta Slovencev v Srbiji. Podporo pa nudi tudi slovenski ambasador v Srbiji.
АНКЕТА / ANKETA
Колико Словенци у Србији успевају да негују и преносе на млађе генерације своју националну посебност, показаће време, али је сигурно да у томе учествује друштвена заједница у најширем смислу, од законодавног оквира, до односа на нивоу појединаца, међу самим грађанима. Из поменутог разлога, спровели смо краће иницијално истраживање кроз разговор са суграђанима о томе шта заправо знају о присуству словеначке националне мањине и могућностима и значају да негују своју посебност?
Koliko Slovencem uspeva na bodoče generacije prenesti svoje nacionalne posebnosti bo pokazal čas, ampak zagotovo je v tem udeležena družbena skupnost v najširšem smislu, od zakonskega okvira do odnosa državljanov na nivoju posameznika. Iz navedenih razlogov smo izvedli krajšo poizvedbeno anketo v pogovorih s sodržavljani o tem, kar pravzaprav vedo o prisotnosti slovenske nacionalne manjšine in možnostih in pomenu, da ohranjajo svojo nacionalno posebnost.
Душанка Јанковић из Пожаревца
Dušanka Janković iz Požarevca
– Нисам упозната са тим да постоји неки облик организовања припадника словеначке националне мањине. Нисам чула за Удружење Словенаца, нити било какве активности којима чувају свој национални идентитет. Уколико и постоји, то је пре свега значајно за припаднике те мањине, али и за друге суграђане да се, уколико желе, упознају са словеначком традицијом, обичајима, књижевношћу, игром, песмом, ношњом, националном кухињом… Бројне су теме и садржаји које можемо међусобно размењивати, на обострану корист и задовољство.
– Nisem seznanjena s tem, da bi obstajala neka organizirana oblika slovenske nacionalne manjšine. Nisem slišala za Združenje Slovencev niti za kakršne koli aktivnosti s katerimi ohranjajo svojo nacionalno pripadnost. Če obstaja, pa je to bolj kot kaj drugega namenjeno sami manjšini in pa za tiste sodržavljane, ki jih zanima slovenska tradicija, običaji, književnost, ples, pesem, narodne noša in nacionalne jedi. .. Veliko je tem, ki jih lahko izmenjujemo v korist obeh narodov.
Никола Николау из Костолца
Nikola Nikolau iz Kostolca
– Стицајем околности, као припадник националне мањине Грка у Србији, упознат сам са активностима већине мањина у нашој земљи. Моји преци су се доселили овде трбухом за крухом из Атине. Знам да као што постоји Национални савет Грка, тако постоји и Национални савет Словенаца, такође бројна удружења и културно уметничка друштва, која негују национални идентитет Словенаца. Сматрам да је важно да се мањинама омогући да чувају и преносе своју баштину, да негују матерњи језик, обичаје… Важно је знати о прецима и великанима који су допринели изградњи националног идентитета.
– Povsem slučajno sem kot pripadnik grške nacionalne manjšine v Srbiji seznanjen tudi z aktivnostmi večine manjšin v naši državi. Moji predniki so se priselili iz Aten, ko so odšli po svetu s trebuhom za kruhom. Vem, da kakor obstaja Nacionalni svet Grkov, obstaja tudi Nacionalni svet Slovencev, ter številna združenja in kulturno imetniška društva, ki negujejo nacionalno identiteto Slovencev. Mislim, da je pomembno, da se manjšinam omogoči da negujejo svojo kulturno dediščino, da negujejo materni jezik, običaje… Pomembno je poznati svoje prednike in velike ljudi, ki so prispevali k nacionalni identiteti.
Весна Пантић из Кленовника
Vesna Pantić iz Klenovika
– Знам да има Словенаца у Србији и нашем крају. Уосталом, некада смо били део једне државе, тако да је њихово присуство овде логично. Не знам да ли су и како организовани, али добро је уколико јесу, јер је за сваког човека важно да зна што више о свом пореклу, о прецима, и да томе учи своју децу и унучиће. То је део идентитета свакога од нас.
– Vem, da Slovenci živijo v Srbiji in tudi v našem kraju. Poleg tega smo bili včasih del skupne države, tako da je logično da živijo tudi v Srbiji. Ne vem, če so kako organizirani, ampak dobro bi bilo, če bi bili, saj je za vsakega človeka pomembno, da ve čim več o svojem poreklu, o svojih prednikih in da o tem uči svoje otroke in vnuke. To je del identitete vsakega od nas.
Вишња Павлин из Костолца
Višnja Pavlin iz Kostolca
– Знам да у Костолцу постоји нека мини организација. Мислим да је у питању Удружење „Сава“ из Београда. Мој отац је члан. Мој је деда био Словенац. Знам да је организована настава језика већ пар година. Мој отац је ревносно прати и полаже испите. Мислим да је сада одслушао трећу годину и чита књиге на словеначком. Ја нисам била у прилици да приступим, јер не живим у Костолцу већ годинама, али знам да су добро организовани. Све је то позитивно и значајно за словеначку мањину, али и све остале грађане.
– Vem, da v Kostolcu obstaja mini organizacija Slovencev. Mislim, da gre za združenje »Sava« iz Beograda. Moj oče je član. Moje ded je bil Slovenec. Vem, da je že več let organizirano tudi učenje slovenskega jezika. Moj oče se z veseljem udeležuje tečajev. Slovenščino se uči že tri leta in tudi bere knjige v slovenščini. Jaz na žalost nisem imela možnosti, da bi se tečajev udeleževala, saj že leta več ne živim v Kostolcu. Vem pa, da so Slovenci tam dobro organizirani. To je zelo pozitivno za slovensko nacionalno manjšino in tudi za vse ostale državljane.
Влада Винкић из Пожаревца
Vlada Vinkić iz Požarevca
– Не знам ништа о организовању, нити било каквим активностима Словенаца у нашем крају. Имајући у виду да сам дуги низ година у медијима, нисам имао прилику да сазнам нешто више о активностима кроз које словеначка мањина чува и промовише своје националне посебности.
– Ne vem nič o organiziranosti niti o kakršnih koli aktivnosti Slovencev v našem kraju. Že leta delam v medijskem svetu, ampak nisem imel priložnosti, da bi izvedel kaj več o aktivnostih s katerimi slovenska nacionalna manjšina goji in čuva svoje nacionalne posebnosti.
Ивана Миловановић из Старог Костолца
Ivana Milovanović iz Starog Kostolca
– Знам да су костолачки Словенци синоним за организацију и људе који се максимално ангажују приликом својих радних задужења. Први пример за ту тврдњу, који ми овом приликом пада на памет јесте касапин Тони Чепин. Он више није међу нама, али је одувек важио за најпоузданију особу у свом послу. Након запослења, била сам у прилици да повремено сарађујем и са Славишом Корентом, који је недавно радну књижицу заменио пензионерском. Он у потпуности одговара скици просечног Словенца, увек љубазан и умерен, пример савесног и одговорног суграђанина, посвећеног послу, али и великог ентузијасту на пољу одбојке. То су само двојица Костолчана који имају словеначке корене, али њих је свакако више и заслужују да се посебност њиховог порекла очува. Требало би неговати њихов језик, културу и обичаје и пружити пуно признање њиховом доприносу развоју костолачког краја.
– Vem, da so Slovenci iz Kostolca sinonim za organiziranost in ljudje, ki se maksimalno angažirajo za svoje delovne dolžnosti. Prvi primer za to trditev je mesar Toni Čepin. Njega sicer ni več med nami, ampak je vedno veljal za najzanesljivejšega v svojem poslu. Po tem, ko sem se zaposlila sem imela priložnost sodelovati s Slavišo Korentom, ki je pred kratkim zamenjal delavsko knjižico z upokojenskim stažem. On v celot predstavlja oris povprečnega Slovenca – vedno prijazen, primer zavednega in odgovornega sodržavljana, predanega svojemu poslu in velik navdušenec nad odbojko. To sta samo dva Kostolčana, ki imata slovenske korenine. Seveda je Slovencev še veliko več in zaslužijo si, da se posebnosti njihove kulture očuvajo. Potrebno je negovati njihov jezik, kulturo in običaje in dati priznanje njihovemu prispevku pri razvoju Kostolca in okolice.
Зоран Рогожарски из Костолца
Zoran Rogožarski iz Kostolca
– Знам да су Словенци у Костолцу и пожаревачком крају добро организовани и заступљени. Предводи их и представља на републичком нивоу Костолчанин Саша Радић. Знам да их обилази амбасадор, да су давали неке од донација, имају школу словеначког, имају своју листу приликом гласања националних мањина… Све то је позитивно, никоме не шкоди, а свима доприноси. У Костолцу је 26, ако не и више нација, што ову средину чини разноликијом.
– Vem, da so Slovenci v Kostolcu in v Požaravcu z okolico dobro organizirani in zastopani. Njihov vodja in zastopnik na nivoju države je Kostolčan Saša Radić. Vem, da jih obiskuje ambasador, da so prejeli nekaj donacij, da imajo šolo slovenskega jezika, imajo svojo listo na volitvah nacionalnih manjšin. Vse to je pozitivno, nikomur ne škodi, ampak imajo od tega vsi korist. V Kostolcu živi 26, če ne celo več narodov, zato je naš kraj zelo raznolik.
А. Максимовић
- Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове Органа који је доделио средства.
- Mnenja, ki so zapisana v sofinanciranem medijskem projektu ne predstavljajo mnenje ustanove, ki je dodelilo sredstva.