Ања Поповић је ученица четвртог разреда друштвено – језичког смера.Током школовања у Пожаревачкој гимназији истакла се изузетним школским успехом и посебним интересовањима за биологију, српски језик и књижевност, музику, хорско певање и друштвени активизам. Учествовала је на међународном и републичком такмичењу као члан Ансамбла Пожаревачке гимназије, на интернационалном Hippo такмичењу из енглеског језика, на републичком такмичењу из књижевне олимпијаде, као и на школским приредбама, глумачким смотрама, фестивалима и на такмичењу рецитатора.
Друштвено је активна као волонтер на дешавањима у школи и ван ње, вршњачки је медијатор и едукатор. Председник је Ученичког парламента. Помаже уређивање сајта школе.
Од предмета највише воли биологију, па самим тим и све што има везе са њом било да је тољудско тело, биљке, или животна средина. Воли српски и енглески језик, као и филозофију, учиих кроз повезивање и логичко закључивање, а има места за дискусију и размишљање. Воли да учи сама, али мисли да је најефективније и најзанимљивије учење у мањим гpупама. Најлакше и најбрже учи слушајући на предавањима, обукама, семинарима професора или друга, другарицу који/а већ добро познаје одређену тему.
Себе представља као особу која је „упорна, организована, креативна, отворена, дружељубива“, а родитељи додају да је искрена и вредна.
-Волим да волонтирам, глумим, бавим се хуманитарним радом, волим да учествујем у организацији било каквих манифестација значајних за омладину, посећујем омладинске кампове и учествујем у омладинским разменама. Прошла сам неколико обука за вршњачког едукатора, каже Ања.
У школи по њеним мерилима сви предмети би били изборни, учило би се највише на самим часовима кроз радионице или праксу.
-Смањила бих на минимум учење дефиниција и градива напамет, а подстицала бих повезивање са већ познатим темама и размишљање о истим.
Говори енглески, немачки и француски језик.Члан је Црвеногкрста, Омладине Јазаса и редакције „Млади имају реч“.Жели да се бави биологијом.
-Најинтересантнија су ми мора и океани, па бих се одлучила да будем морски биолог ако будем имала прилике зато. Ипак, надам се да ћу увек као хоби одржавати певање у хору и глуму.
„Понекад ми се чини да је Ања одувек била одрасла… Да, ишла је у вртић, па основну, па гимназију, али чини се некако да је од почетка знала којим путем жели да иде и шта је циљ. Оно што је посебно код ње је следеће – њој су важни и само путовање и дестинација. Прагматична је и што је још важније, одавно је научила да буде храбра и сигурна у себе, те не губи време у прокрастинацијама, што људи пречесто чине. Ања има усредсређење, али га комбинује са свим оним што је са стране вредно мале станке и труда.
Ања јасно и гласно изражава своје ставове и не либи се да буде и у табору оних мање популарних у датом тренутку, за оно што сматра да је праведно и исправно. Осећа свет и људе око себе, али такође посматра и процењује пажљиво и не залеће се тек тако без претходне анализе и критичког приступа. Ања зна да трипут мери, а једном сече. Брзоплетост није на листи њених особина.
Опет, понекад ми се чини да Ања није одувек била одрасла… Да је била луцкаста и да се играла када је за то било време. Да није тако, мислим да сви предивни радови и пројекти које је изнедрила не би били могући. Има тог заноса и неизрецивог у њој. Сад кад размислим, Ања је одувек била Ања, баш она која је и требало да буде“.
Весна Милић,
професор српског језика и књижевности
„Ањине организационе способности, предузимљивост и детерминисаност изненађују и одушевљавају. Ањи поверен посао могу да сматрам завршеним. Ова озбиљност и одговорност повезана је са ведрим духом, снажним емоцијама и смислом за хумор“.
Милош Јеремић, наставник филозофије
ЖивкицаЂорђевић, педагог