2020-06-25T09:48:50+00:00 25. јун, 2020. 09:48 |

Изазов даровитости: Светлана Стојановић

Светлана Стојановић, матуранткиња Пожаревачке гимназије на природно – математичком смеру. Воли да размишља о великим стварима које је чекају у будућности и велики је љубитељ различитости и разлика у свему, а пре свега у људима и размишљањима. Воли када се људи поред ње осећају срећно и испуњено. Тешко стиче поверење у људе и скептична је, али кад неког заволи, он остаје збринут у њеном срцу. Тешко подноси крај и промене, али се и брзо прилагођава и схвата да јој промене ипак пријају. Поштује договоре и туђе време јој је једнако важно као и њено лично слободно време, када је сама са собом и својим мислима.

Одувек ју је занимала биологија, али пре свега човек и како функционише читав организам са свим сложеним механизмима који заједно граде савршену целину. Заинтересована је и за комлексност понашања људи и све оно што се крије иза сваког поступка или одлуке појединца (утицај хормона, емоција, социјалне средине…). Биологија је таква да се о њој може учити свуда око нас, на безброј примера. За њу је то најлеша и најбитнија наука јер је опширна, стално се мења и увек има нешто ново да се научи, причита или чује у вези са њом. Међутим, без хемије, по мишљењу Светлане, нема ни билогије, јер све што чини живот, саграђено је од атома и молекула.

Професор биологије Александра Момчиловић:

 „Светлана је посебно талентована за природне науке, а нарочито за биологију. У оквиру ове дисциплине забележила је изузетне резултате у току свог школовања кроз такмичења, пројекте у школи, манифестације, а посебно бих издвојила резултате на државним такмичењима. Светлана је изузетно одговорна и вредна, радна и талентована и  са лакоћом усваја нова градива из биологије и логички их повезује са старим. Своје школовање наставља на Медицинском факултету, где ће наставити да изучава биологију на вишем нивоу, а своју хуманост и доброту показује баш одабиром свог будућег позива. Културна је и лепо васпитана девојка и омиљена у одељењу. Желим јој много среће и успеха у даљем школовању.“

  Током школовања у гимназији Светлана се такмичила из биологије и три године заредом освајала је прва места на окружним такмичењима и пласмане на државна такмичења. У другом разреду је освојила и трећу државну награду. Учествовала је у Ноћи истраживача као волонтер и као учесник-истраживач, као и у првом обележавању ГИС дана у нашој школи. Своју хуманост изразила је и кроз активности са Центром за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, као и са удружењем НУРДОР приликом обележавања Светског дана загрљаја у школи.

Светлана би волела да се у редован школски програм уведу активности попут прве помоћи, куварства, економије и јавног наступа. Воли да чита и прошла је кроз фазу читања научне фантастике, док је сад више занимају психолошки трилери и књиге популарне психологије. Велики је заљубљеник у музику и плес. Као млађа ишла је на фолклор, а касније је тренирала хип-хоп.

Професорска хемије и одељењски старешина Мирјана Живојиновић:

„Светлана  је вредна и одговорна и у раду систематична и врло студиозна. Утисак је да је са лакоћом током ове четири године савладавала школске обавезе. Такође, од самог почетка са лакоћом се уклопила у ново окружење у коме је брзо постала неко на кога се другови могу ослонити, што се и показало током суочавања са разним искушењима током четворогодишњег координирања и вођења одељењске заједнице. Може се рећи да поседује добре социјалне компетенције, проблемима прилази смирено и показује спремност да саслуша и разуме. Њена интересовања су разноврсна, а посебно интересовање Светлана је показивала за биологију, што је резултирало успехом на државном нивоу и опредељењем за медицину. Као неко ко брине и мисли о другима,  жели да помогне, одговоран је и етичан, спреман да учи и буде посвећен раду, мислим да је Светлана изабрала право занимање и да ће бити одличан лекар. Као одељењски старешина и предметни професор било ми је задовољство да са Светланом сарађујем.

Светланин отац Александар Стојановић рекао је да је Светлана пре свега своја и да јој је породица увек била подршка. Давали су јој савете, али и подржавали њене ставове и одлуке. Као мала пуно времена је проводила у природи са својим дедом, наставником биoлогоје. Тада се и родила њена љубав према природним наукама. 

Себе види као успешног и срећног студента Медицинског факултета у Београду, окружену људима које воли.

Марија Костић, школски педагог