2019-02-04T21:49:25+01:00 4. фебруара, 2019. 21:47 |

ЈЕЛЕНА З. СТОЈАНОВИЋ: У зачараном кругу књижевности

Наша саговорница је рођена у Смедереву, основну школу завршила је у Костолцу са Вуковом дипломом, похађала и са успехом завршила Пожаревачку гимназију, а данас, као доктор наука обавља одговорну дужност директорке Основне школе „Ђура Јакшић“ у Топоници, Општина Мало Црниће.  Реч је о Јелени З. Стојановић која је импозантан дијапазон интересовања фокусирала на књижевност.

Враћајући се у не тако давно доба њеног школовања, сазнајемо да ју је, поред школских обавеза, превасходно интересовала уметност – подједнако књижевност и сликарство, док је највећи део слободних активности усмеравала у активно бављење спортом. Но, упркос интересовањима, по завршеној  основној школи уписује Пожаревачку гимназију, при чему је њен избор био математички смер.

– Иако сам се определила за поменути смер, моје средњошколске дане обележило је паралелно аматерско бављење новинарством и сликарством, те сам дуго била растрзана између жеље да студирам језике и љубави према ликовној уметности. Након завршене Гимназије, 2000. године уписала сам Филолошко – уметнички факултет у Крагујевцу, смер енглески језик и књижевност, каже Јелена.

Основне студије завршила је јуна 2005. године са просечном оценом 8.00, а неколико година доцније добија посао у  Основној школи „Ђура Јакшић“ у Топоници, у којој је до 2017. године радила као наставник енглеског језика. Данас обавља функцију директора ове образовне институције.

– У периоду у коме сам радила као наставник енглеског језика, активно сам водила драмску секцију са ученицима, у оквиру које смо скупа остварили мноштво позитивних резултата. Мислим да сам у том периоду на прави начин исказала уметнички и едукативни дар, јер сам, са једне стране  испољавала сопствени таленат, а са друге усмеравала и пружала могућност деци да се и сама искажу у ономе у чему су талентовани. Како рад једне драмске секције није само глума, ђаци су имали прилику да испоље своја интересовања која прате читав рад на сцени: од избора музике, костима, припреме сценографије до упознавања са драмским штивом и самом позоришном режијом. Наравно, ни тада није било дана да упркос бројним обавезама не нађем одушка у спортским активностима, сазнајемо од наше саговорнице.

Уз све активности, Јелена није запоставила своје усавршавање и даље образовање. Напротив, и ово јој је, итекако, „ишло од руке“.

            Након завршених студија схватила сам да желим да наставим да се образујем и да се посветим проучавањима књижевности, те сам уписала докторске студије, такође на Филолошко – уметничком факултету, смер – књижевност, прича Јелена Стојановић.

              Испите предвиђене програмом докторских студија Јелена полаже у року са просечном оценом 9,61, а како се област њеног интересовања превасходно базира на психолошким проучавањима књижевности и телесног и духовног идентитета, тема доктората била је (Де)компоновање тела у постмодернистичкој књижевности“.

–  Дисертација се бави проучавањем тела текста, тела заједнице, тела друштва, тела културе, и тела човека које култура обликује, трансформише и исписује. Докторат сам одбранила септембра прошле године и тако стекла звање „доктор наука – хуманистичке науке“.

            Чињеница да ја Ваша највећа љубав књижевност. Да ли уз овај сегмет имате времена и за друге активности?

            Веома сам посвећена бављењу спортом и овај хоби заузима веома битно место у мом животу, одговара Јелена. – У зависности од тога како обавезе и прилике дозвољавају, повремено се бавим превођењем, тако да сам хтела – не хтела у зачараном кругу књижевности! Превела сам драму Керли Черчил „Седморо јеврејске деце“ која је објављена у Часопису за књижевност, језик, уметност и културу „Липар“.

            Наша саговорница је до данас објавила бројне научне радове у једном броју међународних стручних часописа, међу којима издваја: „Човек у ери масовних медија: „Бебиситерка” Роберта Кувера, „Човек, судбина, време, сан, вечни повратак као теме Борхесових приповедака“, „Писање и/или револуција: драма Керил Черчила „Болница у време револуције“, „Идентитет паноптикона/паноптикон идентитета: „ Јевгенија Ивановича Замјатина,  „(Де)конструкција идентитета у роману „Најплавље око“ Тони Морисона, „Писање носталгије: „Кућа духова“ и „Моја измишљена земља“ Изабеле Аљенде, „Идентитет и модернизација: „Црни албум“ Ханифа Курејшија…

            Вреди поменути и учешће на великом броју научних  скупова…

           –  Имајући у виду основно интерсовање и професију, овом приликом посебно бих издвојила научне скупове младих филолога Србије, Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука „Контексти“ као и Наука и савремени универзитет на  којима сам својим излагањима била активно заступљена, говори Јелена. – Посебно је интересантно да сам  недавно учествовала на округлом столу међународног значаја затвореног типа, на коме је излагало тринаест доктора наука. Зборник са датог скупа под насловом „После 200 година: два века научне фантастике“ на коме сам представила рад „Разговор о делу: „Очи нису само за гледање“ Исака Асимова, биће ускоро објављен.

Будућност и планови…

            – У будућности бих волела да се бавим областима истраживања која су блиско везана за моју струку – мој крајњи циљ као и моје амбиције везане су за могућност запослења на било ком универзитету који омогућава активно бављење књижевношћу.

Влада Винкић