2018-08-31T08:50:10+02:00 31. августа, 2018. 08:50 |

Костолац: Споменици и сведоци

     Први, за сада једини напори у заштити индустријског наслеђа Костолца, начињени су 2008. године, када је у центру, код Градске општине, на Дан ослобођења града 13. октобра, на колосеку као постољу, постављена репарирана парна локомотива као споменик прошлих времена. Она и данас, као снажна и симболична визуелизација рударског Костолца, доминира центром града. Овом тематиком бавили су се др Радиша Ђурић, шеф помоћне механизације за копове из костолачког огранка ЕПС-а и Драгана Спасић-Ђурић, виши кустос Народног музеја из Пожаревца.

        −  То је једна од седам парних локомотива које је у периоду после Другог светског рата, за послератну обнову тадашњег „Дневног копа Костолац“, донирала у народу позната УНРРА (Администрација Уједињених нација за помоћ и обнову – основана  9. новембра 1943. у Атлантик Ситију, САД). Локомотива је произведена 1945. године, а допремљена је у Костолац 1948. каже  др Радиша Ђурић.

         Парњача „Костолац“ саобраћала је на пругама рудника угља Стари Костолац од друге деценије 20. века, али је коришћена и за транспорт угља током немачке експлоатације и по завршетку рата. Костолац је овај значајни примерак уступио Железничком музеју у Београду, крајем септембра 1951. године.

         −  Основу памћења или културе чине материјална и нематеријална сведочанства. Ако се на прави начин чувају и презентују за будуће генерације, представљају један од битних извора образовања и културног обогаћивања кроз присутност колективног памћења и одржавање властитог идентитета. Њихов други живот у времену садашњем, рефлектује наш однос према сопственој историји, посебно завичајној. Пример парне локомотиве, која је примарно коришћена готово пола века у рудничком транспорту, а потом репарирана и изложена испред Градске општине Костолац, указује на сложеност читавог процеса ревитализације индустријског наслеђа, посебно што се најчешће ради о експонатима велике тежине, прича Ђурић.

                                               Мишљење стручњака

            О костолачким локомотивима које чувају дух рударске струке било је речи и на стручној конференцији „Индустријско наслеђе-проблеми и могућности интегративне заштите, презентације и ревитализације“ у организацији Завода за заштиту споменика културе Града Београда, 2012. године. На конференцији је закључено да ревитализација индустријског наслеђа представља комплексан процес, за чије је квалитетно спровођење неопходно укључивање стручњака различитих профила и интердисциплинарни научни приступ.

           Заштита индустријског наслеђа Костолца један је од битних маркера идентитета и значајан потенцијал за развој културног туризма, као и економске одрживости у овом процесу.

           Изложена локомотива је добар пример презентовања дела завичајне културе и један од инструмената за квалитетну ревитализацију и коришћење потенцијала индустријског наслеђа за културни туризам, тачније археолошки туризам, који је у Костолцу посебно развијен.

          − Индустријско наслеђе може имати бројне различите намене. Рехабилитација парне локомотиве из Костолца и њено укључивање у савремен живот града, пример је добре презентације индустријског наслеђа и завичајне културе. Ово је потенцијална прекретница у промени односа према индустријском наслеђу, ревитализација парњаче отвара нове могућности за друштвени развој.

           Пропадање и демонтажу индустријских постројења, многи људи доживљавају као губљење трага о целом једном периоду живота. Маргинализација материјалних културно-историјских трагова на простору Србије део је свеопште деструкције, којој су у последњим деценијама изложене све сфере некомерцијалног. У вакууму који је настао пропадањем старих и још недефинисаних нових вредности, остаци не тако давне прошлости родног краја најчешће се доживљавају као ружни, разбацани отпаци прошлости који угрожавају квалитет живота, истиче Драгана Спасић – Ђурић.

Заштита и припрема локомотиве за излагање    

           Сложени послови нa заштити и припреми локомотиве за излагање могу се поделити на више фаза: демонтажа, прање, машинска репарација, пескарење, корозивна заштита, монтажа локомотиве, заштитно фарбање, набавка шина, прагова и застора и постављање колосека на којем ће стајати експонат.

          Развоју индустријске археологије као дисциплине допринео је и развој културног туризма, јер индустријско наслеђе има значајан туристички потенцијал.

          Фактори који ће значајно утицати на организовани институционални развој ове врсте археологије су међународне институције као УНЕСКО.

          − Иако су у зачетку, иницијативе појединих институција заштите у организовању стручних скупова и конференција, имају значајну eдукативну улогу у променама односа према индустријском наслеђу. Парне локомотиве су некада биле незаменљива транспортна средства у процесима рударске експлоатације и енергетске производње Костолца, а данас су објекти индустријског наслеђа и потенцијални туристички експонати. Бројна индустријска средства, које су од 1870. године, са напретком технологије, постепено губиле своју функцију, данас се доживљавају као хрпе гвозденог отпада.

            Почеци јамске експлоатације угља 1870. године у Костолцу означили су почетак индустријализације и улазак у модерно доба, што је за ширу територију било од далекосежног значаја. Рударско-енергетска производња изазвала је велике друштвено-економске трансформације и утицала на морфологију простора, али и преображај колективне свести. Костолац је у Србији и свету познат по изузетно богатој културно-историјској баштини и остацима прошлости из различитих културних епоха од којих су поједини, као што су Виминацијум и Браничево, од изузетног значаја − закључује Ђурић.

                                                                                                                      Р.Н.