2018-08-25T08:56:23+02:00 25. августа, 2018. 08:56 |

Кутак за риболовце

У истом дану шаран, караш, деверика и сом

Другови Милован Николић и Владимир Матић упутили су се на чувену Топлу Млаву код Костолца. Опрема је спакована чак три дана раније. На обалу су стигли  пре свитања. Вода је изгледала питомо, чак помало успорено.

Одмах по доласку сусрели су се са првим проблемом. Вода се повукла и оставила појас блата, па су се пецароши снашли теко што су уз појас високе траве нанели грање и суву траву, који су држали столицу таман толико да не потоне у блато. Ту почиње њихова прича, коју казује Милован:

– Са првим сунчевим зрацима замешали смо храну. С обзиром на то да смо имали информацију да се подједнако добро пецају деверика и караш, Владимир је одабрао већ проверену кобинацију. Кесу „Gold Medal Brown“ помешану са 500 грама кекса крупније гранулације и 1,6 килограма тешке земље, а све то појачавамо са 400gr шећерца и 400gr куване пшенице. Уз то у сваку другу хранилицу додајемо брзо топиве микро пелете величине 1,5 и 3mm.

– Пре првог забацивања сондирали сам дно. Ширина варира између 45 и 50m, дно је чисто без закачаљки, дубина полако пада до средине тока где је било око 2m, а ток иако је изгледао споро ипак је гурао прилично јако, тако да смо одабрали DG хранилицу са крампонима од 40gr. Користили смо струну уплетеницу „Tubertini viral“ у дебљини 0,08mm, која је мање истегљива и директније преноси ударце рибе на врх штапа.

– Две, три хранилице смо избацили без мамчења удице, а онда на удицу у величини 14 са педвезоm од 50cm намамчимо по два бела црвића. Недуго по њеном позиционирању у средини тока, Владимир доби први ударац. Караш је алаво узео мамац. Био је то диван почетак. На свака 2,3 караша дошло би по једно мање шаранче са којим би борба на лаган прибор била право уживање. Идила је трајала до 8 сати, а онда уместо типичног ударца за караша уследи само благо титрање врха, а на удици се нашао пеш. У следећем бацању се понови иста прича. Па поново! Караш као да је потпуно нестала!

– Направили смо кратак предах који смо искористили за доручак, а и да се склонимо са сунца. Већ око 9 сати смо поново били на позицијама. Али ништа! Баш ништа се не дешава. Ни ударац, ни пипање! Већ сат времена сам без ударца. Пробао сам променом мамца, краћим предвезом, дужим предвезом. У тим тренуцима је рибочувар свратио да нас обиђе и провери дозволе. У десетоминутном разговору, од њега смо добили неке нове информације па и оно што нас је у том тренутку највише занимало, мало низводно риба још увек ради.

– После паковања, ходања низводно, новог сондирања позиције, било нам је јасније зашто овде риба још увек ради. За разлику од 2m дубине на првој позицији овде је на средини преко 4m, чак је и ширина била нешто већа. Чим је сунце јаче угрејало риба се повукла дубље.

– Поново сам избацио пар хранилица да формирам хранилиште а онда стављам на удицу два бела црва. Пар минута је прошло, ништа се не дешава. Ни после 20 минута ништа, а онда стављам на удицу уз црве и парче глисте. Нешто глиста сам исекао и додао у храну. Већ у првом бацању добих поново караша. Затим и другог, па трећег. Поново затишје… Искористих га да одем до кола али само што сам направио пар корака ка ауту цео штап крену ка води. Притрчах и зауставих га. Била је риба. Није ни тако ситна, али вуче некако чудно, другачије… Није шаран, ни деверика, ни караш… После пар тренутака испред мередова се указа изненађење, био је то сом. Настављам да пецам и поново крену караш. Па поново штап крену ка води и у мередову се нашао још један сом.

Мирослав Бундало