2018-07-17T10:29:44+02:00 17. јула, 2018. 09:06 |

Лице и наличје сиромаштва

Пројекат суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије

 

 

Шта је сиромаштво?

Сиромаштво је глобална и локална појава. Има своје лице и наличје. Без обрзира на богатство и развијеност државе и друштва, увек има сиромашних и богатих. За разлику од богатих друштава где сиромаштва има, али је мање видљиво, сиромашне заједнице показују своју контрадикторност – у њима већина људи живи испод или на ивици егзистенцијалне црте, док само одабрана мањина која се броји у промилима, гомила енормна богатства. Што је друштво сиромашније, разлике су веће.

Сиромаштво је појам који најчешће значи оскудицу материјалних добара за нормално задовољавање најважнијих потреба сваког појединца, породице или друштвене групе. Према дефиницији ОУН, сиромашнима се сматрају особе које су лишене начина живота, комфора и достојанства који се сматрају нормалним у друштву у којем живе. У дефиницији сиромаштва треба поћи од мере која означава шта је то „нормално“. У различитим срединама, у различитим раздобљима „нормално“ је променљива категорија као и ниво потреба сваког појединца или друштвене групе.

По критеријумима који су валоризовани стндардима ОУН, беда или апсолутно сиромаштво је непоседовање извора прихода и имовине да се могу задовољити основне животне потребе. Иза граничне линије апсолутног сиромаштва је релативно сиромаштво по коме је нечији стандард (појединца или групе, најчешће породице) испод стандарда већине становништва. Половина светске популације, односно више од 3 милијарде људи живи испод „линије сиромаштва“ која је процењена на 370 долара по годишње по становнику, док око 500 милиона људи живи са годишњим приходом мањим од 275 долара, што се сматра екстремним сиромаштвом.

        СРБИЈА –  ЧЕТВРТИНА У РИЗИКУ ОД СИРОМАШТВА

Према подацима које је објавила Европска мрежа за борбу против сиромаштва, Србија је најсиромашнија земља Европе. Истраживања су показала да у Србији 628.000 људи живи у апсолутном сиромаштву.

У ризику од сиромаштва, како је показала анкета о приходима и животном стандарду, било је 24,6 одсто становника – близу 1,8 милиона људи. То је највећи проценат од свих европских земаља у којима се примењује ова анкета, са закључком да више од четвртине становништа живи испод стандарда уобичајеног за Србију и да лако може запасти у апсолутно сиромаштво.

На територији Браничевског округа који је је други по величини у Србији живи око 200.000 становника. Поред Града Пожаревца припада му и седам општина које су углавном ослоњене на пољопривреду и домаћинства са малим површинама обрадивог земљишта и по степену развијености спадају у групу девастираних.

 По броју незапослених до 30 година старости, Браничевски округ је први у Србији. Такође, има високу стопу корисника социјалне помоћи у односу на Србију, 26 одсто. Просечне зараде у готово свим општинама су упола мање од републичке просечне зараде. Најугроженије категорије сиромашних на овом подручју су Роми, расељена и избегла лица, самохрани родитељи и особе са инвалидитетом.

                                Најугроженије категорије

Подаци показују да у најугроженије становништво у Србији спадају:

  • деца до 14 година старости
  • млади (15 – 24 године)
  • вишечлана домаћинства
  • становници ванградских средина
  • необразовани незапослени и неактивни носиоци домаћинства.

Најважнији фактори ризика сиромаштва при томе су образовање, радни статус, бројчаност домаћинства, локација пребивалишта и старост.

АНКЕТА

                                        Ко је сиромашан, а ко богат?

Јаворка Стоиљковић, пензионерка

 -Људи се деле на сиромашне и богате – то је права подела. Сиромашни људи којих је овде све више, много немају, немају егзистенцијалне услове за живот, немају плату, или нису довољно велике да би могли да издржавају породицу, да школују децу поготову ако су студенти. Има доста оних који немају ни кров над главом, „бркају“ по контејнерима да би јели. Сиромашни немају новац да купе храну, моле на улици да им даш за аутобус. Деца сиромашних не иду на море, не иду на ескурзије, не носе лепе патике, гардеробу…живе другачије од других и то се види у школама, деца се раслојавају према платежној моћи родитеља. Има сиромашних и лењих, али тих је мање од оних који не могу да нађу посао од кога би пристојно живели. Раде за мале плате, примају мале пензије. Корупција је свуда око нас, влада друштвена неправда и она доводи до сиромаштва. Мито је у свакој пори друштва, па онај ко нема довољно да потплати не може ни да се лечи…

– Богати су раскалашни, возе велике и скупе аутомобиле, праве се важни, не стају на пешачком прелазу, бахати су. Има оних који су богатство стекли радом, али су ретки. Већином су то они који су се обогатили преко ноћи захваљујући малверзацијама, диловању дрога и незаконитим радњама. То видим у овом окружењу које је релативно богатије него неки други крајеви Србије.


Вук Радосављевић, радник

-Теренски сам радник и махом видим све и свашта,  у каквим условима људи живе али и раде – то је катастрофа од радних услова. Многи раде, а немају шта да једу, дажбине су велике, цене стално иду горе, а плате су мале. Имам мало дете, радим по два и три посла да бих могао да га прехраним. Од моје плате не могу да обезбедим нормалне услове за живот. Купим евре за кирију, одбије ми се кредит од плате који сам морао да подигнем за основне потребе детета и ту је крај. Не можете ни да се лечите, немате стопостотно здравствено осигурање, а држава је та која то мора да реши као и сва социјална питања везана за основно – храну и живот.


Србијанка Марјановић, запослена

-Не размишљам о материјалном богатству, не знам у ком контексту бих о томе размишљала. Богатство ми није у видику, богате људе не видим и не познајем,  али ми је сиромаштво видљиво и болно. Људи јако, јако тешко живе у страћарама, не могу да плате струју, онда им скидају бројила па немају ни тако нешто основно. Не можеш одједанпут да спаваш у два кревета, а камоли у пет станова, па не могу ни да схватим то што се дешава око нас, какав је то дисбаланс…Цео свет је сиромашан, велика већина, а мрвица неких је јако богата и држи цео свет. Наша земља не види, не препознаје и не бави се сиромашним људима. Ако се бави, бави се само про форме што је понижавајуће за сиромашне. Тиме и негира себе, јер држава постоји због народа, због нас, а не ради себе. Посебно су у сиромаштву видљива деца и стари и они би морали да буду најважнији државни задатак.


Илија Тончић, студент

  -На први поглед се код младих види разлика, по облачењу, по изласцима…сиромашни не излазе јер немају пара, богати немају граница, имају скупе аутомобиле, сиромашни не возе кола. Сиромашни морају да раде да би преживели, док богати имају новац па не морају да раде. Обезбеђени су, а сиромашни морају да раде по два посла да би преживели.


Саша Милошевић, запослен

– Бекство од сиромаштва је бекство из Србије.


Весна Трајић, незапослена

-Сиромашни људи немају шта да једу, немају новца да оду на годишњи одмор. Ретко ко данас зарађује довољно да може пристојно да живи, да приушти свакодневне и обичне ствари као што су одлазак код фризера, да купи књигу да прочита, да купи потребне лекове. Данас су богати само политичари, људи без факултета, они са лажним и купљним дипломама, мафијаши… Ми остали, преживљавамо.


Петар Миладиновић, дипломирани инжењер

– Први разлог  за сиромаштво изазван је последицама ратова, санкција и свега оног кроз шта је прошла Србија деведесетих година прошлог века. Од једне средње развијене земље крајем осамдесетих, дошли смо до тога да нам је скоро четвртина становништва на доњој граници егзистенције. Велики број избеглица из ратом захваћених подручја је  само повећало проценат сиромашних у  држави. Други разлог, како то ја видим, је у вези са  ниском образовном структуром становништва, где је  велики број незапослених са незавршеном, или завршеном само основном школом, чија месечна примања не задовољавају минимум прихода који би их издвојио из групе сиромашних. Трећи разлог сиромаштва је последица партократске државе, скупе државне администрације, лоше државне стратегије улагања у привреду уместо у пољопривреду, стварање јефтине радне снаге у робовласничком односу као понуда страним инвеститорима. Стратегија за борбу против сиромаштва постоји, али, очигледно само на папиру.

Извор:

Новине „Реч народа“

 

*Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства