2018-08-13T09:58:46+02:00 10. августа, 2018. 23:26 |

Лице и наличје сиромаштва

Мапирање и статистика

Мапе сиромаштва представљају оцене сиромаштва за мање територијалне јединице, попут општина. Анкетни подаци о сиромаштву обично нису доступни за мање географске јединице, јер прикупљање података о потрошњи или дохотку захтева свеобухватне упитнике чија је примена на веома великом узорку тешка и скупа. Стога, анкете о потрошњи или дохотку обично обухватају само репрезентативни узорак целокупног становништва. Узорковање подразумева грешке, које се повећавају са разврставањем резултата. Овај проблем се превазилази мапирањем сиромаштва, јер се користе предности више извора података да би се сиромаштво и сродни индикатори оценили на нижем нивоу дезагрегације него што би, иначе, било могуће. Мапе сиромаштва су корисне за подизање свести о сиромаштву, јачање одговорности, утврђивање подручја земље која се најбрже и најспорије развијају, боље усмеравање ресурса по географским подручјима, као и, шире посматрано, за обликовање јавне политике.

Циљ мапирања је стицање увида у тренутни статус и број услуга социјалне заштите на локалном нивоу. Исто тако, налази и препоруке мапирања услуга социјалне заштите у оквиру мандата локалне самоуправе, треба да допринесу даљем развоју неинституционалних облика заштите, развоју плурализма међу пружаоцима услуга, стварању интегрисане социјалне заштите, као и побољшања приступачности, ефикасности и квалитета услуга.

На нивоу локалне самоуправе у Србији о социјално незаштићеним групама становника, институционално воде бригу центри за социјални рад. Шематски, центри су спона између оних који имају мандат да брину о добробити заједнице и оних којима је потребна помоћ те исте заједнице. Најблаже речено, несклад између могућности издвајања и стварних потреба социјално угрожених категорија по било ком основу, у сиромашном друштву је велики и увек на штету ових других.

                СИРОМАШТВО И ПРИСТУПАЊЕ ЕУ

Влада Републике Србије опредељена је за праћење и поспешивање смањења сиромаштва и социјалног укључивања. С обзиром на перспективу приступања Европској унији, Србија је 2013. године почела да спроводи Анкету о приходима и условима живота, која у Европској унији представља један од главних извора података за праћење сиромаштва и социјалног укључивања. На основу Анкете, званична стопа ризика сиромаштва (удео становништва чији је доходак нижи од 60 одсто средњег дохотка) процењена је на 24,5 одсто. Та стопа значи да је сиромашно нешто мање од 1,8 милиона људи у Србији. Године 2013, званична стопа сиромаштва, која се у Србији назива „стопа ризика сиромаштва“, била је 24,5 одсто, при чему је линија сиромаштва износила 13.680 динара. Процењено је да је у том тренутку број становника износио 7.186.862, а број домаћинстава 2.487.886.

Према оценама, стопа сиромаштва се креће од 4,8 одсто у Новом Београду на Београдском региону, до 66,1 одсто у Тутину. Стопа сиромаштва на Браничевском округу износи 25,6 одсто.

Мапирање показује да се јасно издвајају просторне целине у неколико важних димензија благостања. Југ је сиромашнији, има мањи приступ услугама и више зависи од социјалних трансфера. Југоисток, у просеку, више зависи од дохотка по основу пензија, а стопа сиромаштва је испод просека, али није тако ниска као на северу и око Београда. Најразвијеније подручје земље је око Београда, а многи индикатори благостања, укључујући доходак од рада, образовање, водоснабдевање и санитарне услуге, повољнији су у том делу земље. Посебно, становништво без школе је концентрисано у најсиромашнијим подручјима земље посебно на југу и, у мањој мери, западно од Београда. У целој земљи постоје „џепови“ у којима су концентрисана високообразована лица, али уочљива је концентрација око Београда, где је и стопа сиромаштва компаративно нижа. Непосредно снабдевање домаћинстава водом је много раширеније у северном делу земље, где је сиромаштво мање распрострањено. Постојање нужника на испирање такође је у високој корелацији са становима у градском подручју и подручјима са нижом стопом сиромаштва.

                                      ЧЕМУ СЛУЖЕ АНКЕТНИ ПОДАЦИ?

 Анкетни подаци се традиционално користе за мерење стопе сиромаштва на националном нивоу, али сами по себи често нису намењени израчунавању стопе сиромаштва на локалном нивоу. У Србији, Анкета о приходима и условима живота је репрезентативна на националном нивоу и на нивоу четири региона (Београдски, Војводина, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србије). Из тог разлога, званичне стопе сиромаштва на основу Анкете о приходима и условима живота не израчунавају се на нивоима нижим од регионалног. Мапе сиромаштва се обично користе да се укаже на географске варијације, да се утврде подручја земље која се најбрже и најспорије развијају, да се истовремено прикажу различите димензије сиромаштва, те да се разумеју детерминанте сиромаштва. Корисне су за подизање свести, јачање одговорности, боље усмеравање ресурса по географским подручјима, као и за остваривање већих ефеката у погледу смањења сиромаштва и социјалног укључивања путем осмишљавања и избора интервенција.

               ЧЕТВРТИНА СТАНОВНИШТВА У РИЗИКУ ОД СИРОМАШТВА

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, стопа ризика од сиромаштва у Србији износила је 2017. године 25,5 одсто. Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају већи ризик да то буду.

 Најизложенија ризику од сиромаштва су особе од 18 до 24 године – 32,7 процената, као и лица млађа од 18 година – 30,2 одсто, док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година – 19,1 одсто.

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају домаћинства која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце – 49,8 одсто, као и лица млађа од 65 година која живе у једночланим домаћинствима – 40,1 одсто.

У зависности од радног статуса, најизложенија ризику од сиромаштва су незапослена пунолетна лица – 48 одсто, док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодаваца – 9 процената.

Код самозапослених лица ова стопа износи 32,4 одсто. Стопа ризика од сиромаштва код пензионера је 15,4 одсто.