2018-10-13T14:02:55+02:00 13. октобра, 2018. 14:02 |

ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ СИРОМАШТВА

Живот достојан година

            Први октобар, Међународни дан старих особа, донео је пензионерима у Србији вест да следи увећање пензија као последица укидања Закона о привременом смањењу истих. Повећање пензија, које се рачуна од октобра кретаће се од 8 до 13,2 одсто. Исплате тих, увећаних, пензија ће почети од новембра 2018. године.

            Како данас живе старије особе у Србији, укључујући и пензионере после вишегодишњег стезања каиша и закидања од двадесетак одсто на оно што су издвајањем у фондове током радног века зарадили?

                                            ДОНОСИ ЛИ СТАРОСТ СИРОМАШТВО?

            Заштита старих од сиромаштва и одржање животног стандарда након повлачења са тржишта рада је циљ савременог система социјалне заштите. Али, не стигну сви који су радили до пензије. Обухват старих пензијама није потпун. Процењује се да у Србији данас деведесет хиљада старих не остварује право на пензију. Иако у Србији постоји општи програм социјалне помоћи намењен сиромашнима, мали број старих остварује то право, било зато што поседује нешто од некретнина које не доносе приходе или су неинформисани или, пак, не могу да савладају компликовану административну процедуру.

            У Србији, такође не постоји појам или програм социјалних пензија које нису засноване на уплати доприноса. Заговорници социјалних пензија предлажу више модела – универзалну, засновану на старосној граници или усмерену само на сиромашна стара лица. Очекује се да држава, уколико је заинтересована, законском регулативом и обезбеђењем новца из буџета, реши овај проблем који погађа старачка домаћинства у селу, а у новије време и старе особе у граду које када престану да буду радно способне немају никаквих прихода.

Србија, земља старих

             У Србији око 250.000 пензионера је старије од 65 година, а од 220.000 старачких домаћинстава, бар једна особа не очекује пензиони чек. Највећи је број жена, чак 85 одсто њих не добија пензију.

Са просечном старошћу становника од 41,6 година Србија једна је од најстаријих популација у светским оквирима.

Према последњем попису становништва у Србији (2012.) стари чине 16,8 одсто укупног становништва. На Браничевском округу проценат је још израженији, чак 21, 9 одсто је старих.

 ПЕНЗИЈА – ЗА ХЛЕБ И РАЧУНЕ

                           У Србији живи 1.741.112  пензионера. Највећи број њих је пензију стекао у категорији запослених, око 1,4 милиона. Пољопривредне пензије прима 212 хиљада људи, а пензије у категорији самосталних делатности 72 хиљаде. Највиши износ пензионог чека је 115.000 динара и број оних који их добијају редовно месечно је занемарљив, 16. С друге стране, готово пола милиона пензионера у Србији месечно добија 13.221 динар. Пољопривредне пензије су и ниже – 10.315 динара. Две трећине од укупног броја пензионера добија просек од 24.170 динара.

Док се највиша примања исплаћују у Београду, Нишу и Бору, најнижа добијају пензионери Новог Пазара, Алексинца и Пожаревца. Просечан пензиони чек у Пожаревцу износи тек 17. 969 динара.

             За оне који живе у апсолутном сиромаштву, таквих је 3,6 одсто и редовна минимална пензија је мера сите и стабилне свакодневице, али… У Србији, према званичним подацима живи 7,3 одсто сиромашних чија је потрошња по домаћинству испод 11.694 динара. Граница између званично сиромашних и пензионера са месечним чеком од 10 и 13 хиљада динара је танка, готово невидљива.

            Немогућност да обезбеде адекватну исхрану и здравствену негу, живот достојан уложеног труда после периода у коме су били радно способни, доводи их у ситуацију социјалне потребе.

            После година ратова крајем двадесетог века, хиперинфлације, нестабилности, вишедеценијске транзиције, губитка посла, неповезаног радног стажа, исељавања потомака, многе старије сународнике са пензионим чеком или без њега, не доводи само у категорију социјално угроженог слоја већ и позицију социјално искључених људи. Њима је помоћ потребна, а друштво није увек спремно да одговори ни социјалним давањем ни социјалном бригом.

                                                                                                                                        Д. Деурић

*Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства