После десетина година рада и ископавања археолошког блага Виминацијума, 2018. година донела je и научни али и организационо – менаџерски успех директору овог Ахеолошког парка проф. др Миомиру Кораћу и самој институцији коју он води. Стога је у разговору са др Кораћем о догађајима и резултатима у години за нама, наше прво питање било: Да ли се организација Светског лимес конгреса доживљава као круна онога чему се тежило?
-Тако је то у археологији, тек на крају је наука сензација. Испред тога су десетине година рада. Светски лимес конгрес у Виминацијуму, који је окупио светску елиту из те области, уствари кренуо је да се гради у нашим главама још 2015. године када смо добили номинацију у Инголштату, у Немачкој. То је била велика одговорност јер никада пре, ни на територији бивше Југославије није организован конгрес те величине. Увек је обавезујућа ствар када треба да окупите више стотина истраживача из 50 земаља са свих 6 континената и да им држите пажњу. Током 10 дана колико је трајао конгрес, требало је бринути о различитим кулинарским и другим захтевима учесника. Наравно, основ свих основа је наука. Тај Светски лимес конгрес је заиста до те мере био успешан да смо након њега размишљали да направимо књигу утисака и да је штампамо, јер смо добили велики број мејлова, не куртоазних, него мејлова у којима је речено да то заиста нису очекивали. Многи учесници нису ни знали право стање овде. Ми смо се потрудили да им Србију покажемо и ван Виминацијума, па смо им организовали сваки други дан, ескурзије. Првог дана су видели оно што је везано за просторе Војводине, затим смо посетили Источну Србију, Лепенски вир и Феликс Ромулијану, да би на крају отишли на југ у Лесковац, у Царичин град, у Ниш… То је све било веома напорно, прелазило се више стотина километара и после касних ноћних сати, ујутру су настављени радови по сесијама. Конгрес је битан не само због елите већ и зато што је то један од догађаја који утире пут младим истраживачима. Чак смо на Конгресу гласањем добили 1. награду за најбољи рад. Виминацијум је поделио још једну, 2. награду везану за науку.
Какав је утисак на учеснике Конгреса оставио аутентични легионарски камп, саграђен за смештај?
– Лимес парк је направљен по узору на минијатурни легионарски камп, смештај је у баракама које су имале такав изглед. Собе су биле са аутентично реконструисаним римским креветима са касетама. Наравно, савремени тренутак захтевао је оптику, интернет и учесници Конгреса су то добили. Трпезарија је баш са клупама у каквим су се хранили легионари. И низ и других ствари оставиле су снажан утисак…
Конгреси се уобичајено одржавају у урбаним срединама. Било би нам лакше да смо све то организовали у Београду, у неком хотелу…Али смо хтели да буде баш овде, на овом простору, на аутентичном локалитету где се истражује римски период и то је наравно, један од разлога да су се осећали потпуно другачије. Могли су да уживају у реконструисаном амфитеатру и да виде како изгледају сама ископавања Виминацијума. Не постоји легионарски логор који није испод савремених кућа и градова, тако да су наши гости, на брисаном простору могли да виде како све то изгледа.
Виминацијум на листи УНЕСКА
На листи светске културне баштине УНЕСКА од 2021. године наћи ће се и Виминацијум. Номиновање археолошких локалитета на тлу Србије дуж линије границе Римског царства у Подунављу започето је 2013. године у Бечу. Легијски логор и град Виминацијум су део границе Римског царства дуге 450 километара обалом Дунава, од Апатина до Прахова. Из античког периода у Србији на листи УНЕСКА је једино још Феликс Ромулијана код Гамзиграда.
Директор Археолошког парка др Миомир Кораћ очекује да ће статус заштићене културне баштине Виминацијуму донети велике могућности за наставак истраживања, очувања и развој археолошког туризма.
СИМБОЛИКА БОГИЊЕ ЖИВОТА И ПЛОДНОСТИ
Престижна награда „Жива“ коју додељује Форум словенских култура уручена је ове године у Прагу Археолошком парку Виминацијум. Добио га је за лидерство, за најбољи словенски музеј. Има ли симболике у називу награде коју је добио по словенској богињи живота и плодности и онога што ви са сарадницима овде радите?
-Награду „Жива“ додељују пансловенске земље, у Форуму је окупљено 13 држава – Русија, Украјина, Пољска, Чешка, Словачка….Ја сам видео како изгледају номинације, оно што су Руси показали је да вам памет стане. Све су то државе које су богатије од нас, које имају већу традицију очувања културне баштине, које се другачије и боље односе према њој… Када сте у таквом друштву и добијете награду за лидерство онда после тренутка изненађења схватите да сте направили нешто што нико није и што други треба да прате. Остварили смо успех зато што у овом тиму даноноћно бдије 25 истраживача, 14 доктора наука, 11 докторанада…Они смишљају те ствари. Ја као прва виолина дајем тон, и из све те памети нешто произилази, јер је памет незаустављива.
Овај наш простор има невероватну имагинацију, та имагинација је просто фасцинанта, излази из свих цивилизација које су овде биле, лепенске, металуршке, римске. Овде је рођено 18 римских императора, ниједана држава, ниједан простор их није толико дао. Средњи век на овом простору, то је дугачак временски распон у оквиру кога се нешто дешавало…
ЛИПЕ И ТАЈНА ЗА КОЈОМ СЕ ТРАГА
Пре неколико дана јавности сте представили Авантура парк, још један археолошко – туристички садржај надовезан на легионарски камп у коме ће после научника боравити деца. Шта је следеће што из прошлости води у будућност?
-Ми смо отворили Авантура парк и Лимес парк и мени је сада у памети да засадим 160 липа на том простору. Волим ту слику: испод липа људи нашег краја, родитељи са децом, са простиркама, котарицама… Одмарају се и прате децу која су у парку, веру се и савладавају препреке у природи… А што се тиче тајне која из прошлости води у будућност започели смо велика археолошка ископавања легијског логора и подсећам да су на простору Римског царства биле 44 легије са великим логорима, почев од Енглеске па до Ирака и Ирана и субмедитеранског дела Африке, и сви ти логори су испод градова. На овом пољу трагамо за информацијама, а пре свега за врхунском информацијом: Зашто Виминацијум нико није населио? Шта је то што он крије, што неко треба да открије?
Д. Деурић