2020-05-20T13:18:43+00:00

„Обећала си нам да ћеш бити вечна…“

34 ГОДИНЕ ПОСТОЈАЊА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“ ПОЖАРЕВАЦ

На несвакидашњи начин Основна школа „Десанка Максимовић“ у Пожаревцу, 16.маја прославила је Дан школе. Епидемија корона вируса која је условила учење на даљину, променила је обележавање овог свечаног школског дана. Први пут Дан школе прошао је без културног програма, ученика и запослених.

 

 


Директор Златан Радовановић честитао је свим запосленима и ученицима 34 године рада и постојања ове школске установе  истакавши да, поштујући мере и препоруке Владе Републике Србије, Дан школе обележавају тихо без свечане приредбе и икаквог окупљања, али поносно, јер је име школе познато у целој Србији, а томе доприносе њени ђаци као и сви запослени.

Златан Радовановић

 – Школа се преселила у породичне домове, ђаци уче за својим рачунарима, наставници своје часове одржавају преко едукативних платформи, а комуникација тече  мејлом, смс и вибер порукама. У школи је тихо и празно. Преко ноћи смо ушли у  нови систем рада на даљину и идемо напред, знамо да ће и ово проћи и поново ћемо се вратити у нашу школу. Тек сада  видимо колико недостајемо једни другима. Иако се дружимо и учимо помоћу савремених технологија једноставно није исто, сви са нестрпљењем чекамо дан када ћемо опет бити у нама драгом окружењу, нашој школи, учионици, сали. Очекујемо тренутак када ће се око нас чути смех и граја раздраганих ученика, ведрих и расположених наставника и учитеља. Одлучили смо да упркос  пандемији, обележимо  34 године постојања и рада наше школе, тако што ћемо се присетити и подсетити.  Нећемо одустати, јер они који одустају никада не побеђују. Опет ће се чути школско звоно, гласови, смех, музика, рекао је Радовановић.

  Од 16. марта када су школе у Србији затворене приступило се трансформацији стандардног програма у школу на даљину. Директор ОШ „Десанка Максимовић“ истиче да су се и ученици и наставници одлично снашли у новим улогама. 

-Научили смо још нових стратегија образовања прилагођених датим условима. Пажљиво и квалитетно смо осмислили наставу на даљину и максимално искористили све њене  предности. У складу са својим могућностима помагали смо  породицама  у суочавању са изазовима нових околности, како би деца могла да се развијају у подржавајућој средини. Иако се недавно  ванредно стање укинуло знања и вештине о извођењу наставе на даљину постали су неопходни и незаобилазни за све, који се баве образовањем. Непредвидиве околности и велике трансформације које трпи свет обавезују нас да се непрекидно усавршавамо у осмишљавању и реализовању наставе на даљину, каже Радовановић и као најсветлији пример тога истиче рад учитељице Радмиле Степић Ђајић која је снимила пет часова који се емитују за све српске ђаке на националној телевизији.  

-Нове околности и промене, које се дешавају подстичу нас да им се стално прилагођавамо и да константно учимо. Како се део образовног процеса који је функционисао у учионицама преко ноћи „преселио“ у интернет простор изазов да му се прилагодимо је био велики, али је отворио и праву могућност за креативност и нове идеје. Да смо на добром путу потврђују и одлична постигнућа наших ученика, као и изузетна сарадња са родитељима, рекао је Радовановић.

 

ДАН ШКОЛЕ У ДОБА КОРОНЕ

 

                              Биста најпознатије српске песникиње краси двориште школе

 Сваког маја, па и овог Десанкини ђаци и њихови учитељи и наставници присећају се  стихова чувене песникиње чије име школа носи, Десанке Максимовић, који гласе: „Обећала си нам да ћеш бити вечна…“

-И није нас изневерила, јер шта год радили, где год били, наилазимо на изданке доброте и лепоте коју је посејала својом песничком речју дуж зелених ливада, у вртовима детињства. Обраћа се и даље, свим оним прадевојчицама и прадечацима у нама, Перуновим потомцима и саветује нам да „куд год ишли, останемо опијени ваздухом  завичаја,   ми добровољни заробљеници снова, а да нам на уснама увек буде слово о љубави“.

На предлог Тима за културно јавну делатност школе и уз помоћ наставника, педагошке службе и управе школе поводом Дана школе отворен је наградни конкурс ,,Дан школе у доба короне“ . Снимљен је  кртак филм ,,Школа без школског звона“ .

Радовановић истиче да су ученици  написали песме, саставе, насликали слике, отпевали песме, па чак и заиграли у својим домовима у част Десанке Максимовић. Све  су, уз помоћ и сагласност родитеља, фотографисали, снимили и послали својим наставницима. Најуспешнији, по три ученика из сваког одељеља од 1. до 8. разреда су награђени књигама које су им прослеђене на кућну адресу, а њихови радови су постављени на школски сајт.

САСТАВ УЧЕНИЦЕ АЊЕ ЈОВАНОВИЋ ИЗ ОШ „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“ 

Моја школа без звона 

        Када се мисли зброје, помешају се емоције и разум, туга и срећа, патња и захвалност, тада на папир стану речи које треба прочитати и добро размислити о томе шта је заиста у животу битно. Ученица шестог разреда Основне школе „Десанка Максимовић“ Ања Јовановић, написала је сатав на тему „Моја школа без звона“ који вам преносимо у целости.

 Пре два месеца утихнула су звона у нашој школи. Мислила сам да се то никад неће догодити. Нажалост, једног дана само смо чули објаву на тв-у да више у школу не идемо.

За моје другове, другарице као и за мене ово је било велико изненађење. Размењивали смо поруке и питали се шта ће сад бити. Врло брзо смо схватили шта се дешава. Појавила се болест која је за нас затворила врата школе, а ми смо се осећали веома забринуто и тужно. Сазрели смо за неколико дана. Схватили смо да та врата нико није затворио зато што нас не жели, већ зато да би нас заштитио. Заштитио, не само нас, већ и наше укућане. Врло брзо огласили су се наши наставници, стигле су се вести из Министарства и почиње онлине школа. Врло брзо смо се ми уклопили у све то. Имамо пуно домаћих. Боље је тако. Обавезе нам омогућавају да брже прође време. Често сам у контакту са другарицама и друговима. Можда је мени мало лакше јер су поред мене сестра и још два брата. Кад испуним обавезе можемо да се дружимо и играмо у дворишту. Ипак, све време осећам неку тугу и незадовољство. У  мојој глави је од почетка много питања на које немам одговоре. Најчешће питање које се врти по мојим вијугама је неће ли ово зло погодити неког од мојих најближих. Често сам од старијих слшала да оно о чему размишљаш, то ти се и деси. Наравно да у то нисам веровала . Једног дана моја мама се разболела. Рекли су јој да има упалу плућа и завршила је у болници на инфективном одељењу. Цео свет ми се срушио. До тог дана недостајали су ми другови и другарице, иако смо се чули свакодневно, недостајало ми је школско звоно, иако су се наставници оглашавали свакодневно. Ништа ми више није недостајало, осим маминиг осмеха и загрљаја. Схватила сам да ћу другове и другарице опет видети, да је добра и онлајн школа, да ће школско звоно поново зазвонити и опет нас окупити. Важно ми је било само да се мени врати осмех и топлина маминог загрљаја.

        Мама се опоравља, излази из болнице, ја и даље остајем без загрљаја, карантин је четрнаест дана. Проћи ће и тих четрнаест дана. А ја схватам: мени се баш допала онлине школа. Помогла ми је да прођем кроз најтежи период свог досадашњег живота. Хвала мојој школи што ми је дала овако много домаћих задатака, аплауз за моје наставнике који су све време у контакту са нама. Аплауз за нас који смо се врло брзо прилагодили новом  начину школовања. Није ми тешко да се трудим јер ме за недељу дана чека топли загрљај моје маме. 

ОНЛАЈН УПИС У ПРВИ РАЗРЕД

 

И упис у први разред ове године нешто је другачији. Што се тиче будућих првака, њихови родитељи су од 1. априла на сајту школе могли да искажу своје интересовање за упис, а потом пријавом на порталу е-управа упишу дете. 

Директор истиче да се до сада уписало 66 ученика, што ће чинити три одељења, као и ранијих година. 

-Имали смо одличну сарадњу са родитељима. За родитеље којима онлајн упис није био доступан, оформили смо тим који им је, такође онлајн, помогао да попуне обрасце. Од 1. јуна деца ће моћи да долазе на тестирање код школског педагога.

Ново рухо школског дворишта

Град Пожаревац уложио је средства за комплетно реновирање школског дворишта, што ће бити урађено током летњег распуста како би децу 1. септембра дочекао нов амбијент.

-Инвестиција је вредна преко 7 милиона динара. Урадиће се плато испред главног  и школског улаза где ће бити постављене бахатон плоче, а такође биће „пресвучени“ терени за кошарку, рукомет и мали фудбал, рекао је Радовановић.

Што се тиче завршног испита за осмаке, који следи, Школа по речима директора испуњава све захтеве од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. База података је направљена, пријављено је 70 ученика и све припреме су у току. Одрађен је и пробни завршни испит, а дате су и смернице наставницима за други пробни завршни испит.

-Деца су задовољна. По анализама и анкетама које смо ми урадили доста су добро одрадили онлајн завршни испит. По њиховим речима тестови су били лаки. Организоваћемо посебне припремне часове за осмаке, како би се максимално припремили и добро одрадили завршни испит које је предвиђен за 17, 18. и 19. јун. Други пробни завршни испит полагаће се 2. јуна решавањем теста из математике. Дан пре тога ђаци долазе до школе да узму тестове из српског језика и комбиновани тест који ће радити код куће, а предају их кад дођу да полажу математику. Организација ће бити таква да у просторији не сме да буде више од  девет ученика, рекао је Радовановић додавши да у школи од 11. маја ради и продужени боравак за који су се пријавила три ученика, али за сада редовно долази само један, а школа се из безбедоносних разлога дезинфикује три до четири пута у току дана.

И.Р.