Витални органи и ткива могу бити пресађени оболелој особи у сутуацији када је трансплантација једина опција његовог оздрављења. Овај процес може се обавити са живе особе, али се о донирању најчешће говори када је реч о пресађивању органа или ткива кадаверског даваоца (мождано мртве особе). Живи донори могу дати један од парних органа или део неког органа или ткива. Живи донори су углавном сродници или пријатељи који се по битним параметрима поклапају са примаоцем органа. Живи донор може дати бубрег, материцу, део плућа, јетре, панкреаса или црева. Од кадавера се могу узимати сви органи осим ткива и репродуктивних органа. Не спадају сви људски органи у домен могућности да буду донирани. У Србији се трансплантирају срце, бубрег, јетра и рожњача, али се иначе могу трансплантирати плућа, панкреас, црева , а када је о ткивима реч срчани залисци, горњи коштани део тела, вене, кожа, кости и везивно ткиво.
Један донор-десет прималаца
Када је о оку реч у свету скоро 50 хиљада људи годишње поправи свој вид захваљујући трансплантацији рожњаче. Занимљиво је да један донор очног ткива може да помогне не само једној особи , већ више од десет људи може имати користи од само једног даваоца.
Припреме, сам чин операције, као и постоперативни ток представљају рутину јер се већ годинама изводе са успехом.Шансе да пресађени орган одмах после операције буде одбачен сведене су на минимум.Наравно, као и код других захвата ризик увек постоји , али се компликације јављају у занемарљиво малом броју.
Младен Тодић, Пожаревљанин коме је трансплантирана јетра прошао је и сам пут од лекара опште праксе до трансплантационог хирурга.
-Пацијент прво мора бити препознат од стране лекара у локалном Дому здравља или болници да је он могући кандидат за трансплантацију органа. Онда са упутом за неки од наших клиничких центара специјалисти који се баве трансплантацијом органа потврђују да ли је он кандидат за трансплантацију. Раде се опсежне припреме. Припреме укључују прегледе већине специјалности интерне медицине, пулмолога, кардиолога, гастроентеролога, хепатролога, ендокринолога, затим хирурга, анестезиолога, све до лекара опште праксе. Ради се снимање костију, гастроскопија, колоноскопија… Сви ти прегледи, иако се раде по хитном поступку трају око месец дана. На основу тога ствара се слика о стању примаоца на основу чега конзилијум одлучује да ли је у том тренутку кандидат погодан за листу чекања за трансплантацију. Након тога, пацијент 24 сата мора бити доступан на број телефона и у могућности да у року од пар сати стигне у Клинички центар уколико буде позван, прича Тодић.
Реализацију пројекта “Живот на дар” суфинансира Министартство културе и информисања РС
У самом Клиничком центру раде се додатне анализе, типизације ткива, анализа крви…Конзилијум састављен од хирурга и одређених специјалиста у року од пар сати одлучујује ко ће добити орган. Увек се позива неколико потенцијалних прималаца. Постоји могућност да, пошто су лекари упознати са здравственим стањем скоро сваког пацијента и знају који су пацијенти најугроженији, позивају циљано онога коме је угрожен живот. Наравно, потребно је поклапање битних параметара донора и примаоца.
-Цео тим лекара је спреман 24 сата дневно.Када се одабере кандидат одмах се креће у хируршку припрему, а затим се изводи операција чија је дужина трајања индивидуална. Најбитније је да орган проради, прича Младен и додаје да је тишина када се чека да орган проради најстрашнија, да може готово да се чује.
Т.Р.С.
Захваљујемо се Младену Тодићу, председнику Удружења „Заједно за нови живот“
Ви питате – стручњаци одговарају
Питајте све што вас интересује у вези са трансплантацијом органа, а ми ћемо од стручних лица потражити одговоре. Питања можете поставити на мејл адресе: recnaroda@yahoo.com и recnarodapozarevac@gmail.com.
Одговорност за изнете ставове сноси НИПД „Реч народа“ АД Пожаревац и аутор текста.