Једна од најбољих певачица народне музике Миланка Аранђеловић Мака није остварила естрадну каријеру достојну њених вокалних могућности, али је постала и остала преко четири деценије једна од најцењенијих певачица на весељима широм Србије. Баш зато у ово кризно време, када нико незна када ће се масовна весеља наставити, Миланка се ни мало не брине. Захаљујући божанственом гласу и стеченом реномеу зна да ће за њу посла бити када крену свадбе и весеља. Снимила је довољно хитова непролазне вредности по којима ће бити запамћена у аналима народне музике. Довољно је поменути само неке песме као што су: „Ти беше сан живота мога”, „Опет ти”, „Још мирише јастук бели”, „Не можемо ја и ти више бити другови“, „Ожиљак у души” и многе друге. Усхићено нам прича о многобројним наступима и овацијама публике које памти, о томе како је певала непрекидно по више дана и глас је никада није издао, а посебно је поносна на многа весеља на којима је певала и домаћине у чијим је домовима госте увесељавала по неколико пута.
-Ова пауза нама старијим певачима као да је и била потребна. Не јуримо за славом и новцем. Углавном смо стекли шта смо стекли и сада је најважније да сачувамо здравље. Знам да када се све врати на старо за мене ће имати посла. Већ су ме контактирали, углавном они људи којима сам већ певала.То је за мене највеће признање, када ме исти људи по неколико пута зову да им песмом улепшам најрадосније тренутке у животу. Када дођем на весеље и када видим колико ми се домаћини и гости обрадују, а посебно када се весеље заврши у најбољем реду, њихово задовољство ми помаже да заборавим на умор и на године. Ја свуда поштено одрадим до краја, до „последњег госта” и сви то знају. Не само да ме људи зову поново, већ и ове млађе генерације, на срећу, све више траже праву народну песму и зато хоће да им пева Мака – са поносом говори Миланка Аранђеловић.
ДУЕТ БОГИЋЕВИЋ
Миланка је заволела песму крај родитеља Радмиле и Божидара Томића и старијег брата Миће, који је много лепо певао. Заједно су почели у КУД из Малог Црнића и са њима певали на сеоским приредбама. Уз то Миланка је код Витомира Животића научила да свира хармонику и због тога је публика њену песму са још већим одушевљењем прихватала.
-У то време су били много популарни дуети, а посебно Боса Овука и Раде Богићевић, чије смо песме мој брат Мића и ја лепо певали. Као дует Миланка и Мића стекли смо локалну популарност. Једном нас је водитељ програма најавио као Дует Богићевић (по далеко популарнијем дуету) и публика је то са одушевљењем прихватила. Када је Мића престао да пева и отишао у иностранство, наставила сам сама, казује Миланка.
Рано се удала за Илију Радојковића Белог, са којим је добила сина Дарка и озбиљно размишљала да музици каже збогом. Бели је много волео музику, а знајући да Миланка лепо пева и колико воли народну музику, подржао ју је у одлуци да пева и да јој песма буде животно занимање. Прву плочу је снимила 1975. године са влашким песмама уз оркестар Драгослава Живановића Троше. За ту прилику је морала да научи влашки језик, што нимало није било лако, али јој је и те како помогло у даљој каријери.
Већа популарност је уследила пет година касније, када јој је, већ афирмисани композитор Новица Урошевић понудио песме „Опет ти“ и „Иди, иди“, које је објавио александровачки „Дискос”, у то време једна од најпродуктивинијих дискографских кућа у земљи. Следеће 1981. године, Новица јој је дао песме „Ти си љубав срца мога“ и „Зар нас двоје да не говоримо?“, које је снимила са оркестром Томице Миљића. Са овом синг плочом је обезбедила себи место на естради. Уследили су позиви за Хит параду и наступи на престижним фестивалима народне музике.
Фан фудбалских навијача
Време изолације Миланка Аранђеловић Мака је провела у родном селу Дубочка и сада чека да се све ово са корона вирусом потпуно смири, да крену свадбе и весеља и да се врати “на свој терен” и да почне да ради оно што највише воли. Ипак није нестрпљива:
-Нека се све заврши и да почнемо да живимо без страха, а за песму има времена. Када смо чекали до сада, можемо још неко време, каже Миланка и наставља:
-Највише ми недостају син Дарко и унуци Филип и Дарио који живе у Немачкој и нису могли као ранијих година да дођу за Ускршње и Првомајске празнике. Старији Филип се бавио манекенством, а био је веома талентован и успешан фудбалер. Посебно ми је остало у сећању када сам била у прилици да гледам неколико фудбалских утакмица на којима је Филип успешним потезима одушевљавао публику и коме су навијачи скандирали: „Мака”, „Мака”! Била сам срећна када сам чула громогласан аплауз и те тренутке никада нећу заборавити. Млађи Дарио је од баке Миланке наследио музички ген, али није одлучио да му музика буде занимање. Родитељи су га у томе подржали и ја ту немам шта да се мешам, каже на крају разговора Миланка Аранђеловић Мака.
Из Дискоса прелази у ПГП РТБ и уз оркестар Драгана Александрића објављује прву ЛП плочу. Са Драгановим песмама „Свирај циго, једној тужној жени“, „Пази ме, мази ме“ и песмама Добривоја Доце Иванковића са насловном нумером „Стани, стани љубави“ постаје популарна у целој Југославији. То јој отвара нова врата естрадне популарности и убрзо стиже позив за наступ на „Хит паради 86“. Захваљујући овом путујућем каравану народне музике песма „Стани, стани љубави“ постаје велики хит, а плоча је продата у преко 50.000 примерака. На овој плочи је снимљена и песма Саве Бојића „Пробуди јутро у мом животу“, али Витомир Животић је инсистирао да пресними и песму „Ти , само ти“, која је већ објављена на плочи афирмисаног певача Зорана Николића, али није наишла на пријем код публике какав је он очекивао. Композитори и музички уредници Добривоје Доца Иванковић и Драган Александрић су једва одобрили да је Миланка пресними, али испоставиће се касније, да ће баш ова песма под називом „Ти беше сан живота мога“ постати њена „лична карта“.
Наредне 1987. године, такође ПГП РТБ објављује нови ЛП, који је Миланка отпевала уз оркестар Мише Мијатовића и песмама „Ти си моја судбина“, „Још мирише јастук бели“, „Ноћ и вино“, „Љубав за сва времена“ и вероватно највећи хит са ове плоче, песму Доце Иванковића „Не можемо ја и ти више бити другови“, која је Миланку Аранђеловић Маку избацила у етрадну елиту.
ОЖИЉАК У ДУШИ
После ове две успешне ЛП плоче, када се очекивао успон на сам врх естрадне лествице популарности, Миланка се ненадано повлачи. Окупирана животним недаћама, снимање плоча запоставља, јер после осамнаест година брака, остаје без супруга Белог и једно време јој није било до песме. Захваљујући, пре свега вољи и великој љубави према народној музици, после неколико година наставила је тамо где је стала. На срећу публика је није заборавила. Поново је имала посла преко главе и испоставило се да популарност њених песама и глас који јој је Бог подарио сасвим су довољна гаранција да може и даље успешно да пева и од тога лепо живи.
Иако је била у напону певачке снаге, само две ЛП плоче и пре тога шест синглица, било је премало за вокал Миланке Аранђеловић. Знала је и она то, али животне околности су утицале да опет, после кратког повратка, бар на одређено време, запостави естрадну делатност. Али исто тако је знала да без песме не може и да, без обзира на све, има обавезу према својој публици да јој дарује нове песме. Баш у то време Драган Млавски и Влада Грујић су јој понудили песму „Ожиљак у души”, у којој је препознала своју судбину и за коју је мислила да је аутобиографска. Требало је да та плоча буде круна њене каријере. Аранжмане је поверила тада веома цењеном хармоникашу и композитору Зорану Тирнанићу, у чијем су студију снимљене све песме. Иако је поред насловне било још много лепих песама као што су „Само жена“, „Наша љубав“, „Волиш ме, волим те“, затим дуети са Драганом Пантићем Смедеревцем „Тајна“ и „Бирам стазе кроз шљивике“, овај ЦД није наишао на очекивани пријем код публике, што је Миланку јако растужило. Игром судбине, композитору и аранжеру Зорану Тирнанићу је ова плоча последња коју је урадио у свом студију, јер после Миланкине плоче музици је рекао збогом и продао студијску опрему. У међувремену се веома успешно посветио бизнису и сада је власник једног од највећих трговинских ланаца у Србији под именом „ДИС“.
Као род рођени
Сећа се многих концерата и весеља, али јој је у свежем сећању наступ од пре неколико година у селу Забрега са оркестром Борка Радивојевића. Са посебном радошћу Мака је прихватила позив домаћина који је по четврти пут позвао да пева на весељу у његовом дому.
-Дочекали су ме као краљицу, као род рођени, са великом радошћу и поштовањем које су ми указали. И ја сам се осећала посебно, као да нисам дошла да радим, већ у госте код најрођенијих. Весеље је било за памћење. Уз оркестар Борка Радивојевића певало се и играло до раних јутарњих сати. Сви смо били задовољни и испраћени смо као фамилија. Ако знаш да те неко четири пута позива да му увесељаваш фамилију, значи да си то заслужио. То је више генерација које воле твоје песму и за то се живи и воли овај певачки хлеб са седам кора, који ми је омогућио да остварим свој животни сан, са радошћу нам прича Миланка Аранђеловић Мака.
Међутим, публика није заборавила своју Маку и поред нових млађих надолазећих звезда и звездица. Многе њене песме последњих година доживљавају нову младост. Свакодневно се емитују на радио станицама и певају на весељима. Пре неколико година је на једној од наслушанијих емисија народне музике „Музичка апотека“, која се емитовала на националном Фокус радију, песма „Ти беше сан живота мога”, по гласовима слушалаца, проглашена је међу десет наслушанијих песама. Некако после тога, публика се заинтересовала и за друге њене песме које су се све више слушале.
Зато је Миланка последњих година озбиљно размишљала да снима нове песме које полако преслушава и прикупља. Одлучила је да аранжмане повери талентованом Борку Радивојевићу, верујући да ће погодити укус публике. Уз нове песме преснимиће и „Ожиљак у души“ са новим аранжманом. Можда јој се преснимавање поново посрећи, као са песмом „Ти беше сан живота мога” и да поред нових песама публика и ову прихвати, а Мака добије неку нову „личну карту“.