2018-07-10T23:59:56+00:00 10. јула 2018, 23:59|

Пожаревац у средишту светске историје

   -Централна свечаност обележавања три века од потписивања Пожаревачког мира одиграће се на Тулби, 21. јула-

Будући да је епилог преговора највећих сила скројио изглед тадашње Европе, може се рећи да ће 21. јула очи историчара, али и свих поштовалаца и зналаца прилика из прошлости бити упрте ка брду Тулба, где ће се одиграти централна манифестација поводом три стотине година од потписивања Пожаревачког мира.

Тим је документом „скројена“ тадашња Европа и озваничен успон и пад појединих империја. Србија на све те догађаје није имала великог утицаја, али је била центар одигравања овог великог историјског догађаја.

Тим поводом, о предстојећој церемонији обележавања три века славе и значаја Пожаревачког мира разговарали смо са градоначелником Пожаревца Банетом Спасовићем, који најпре подсећа на то да су историчари сагласни са тим да је локација преговора одабрана због најповољнијег положаја и чињенице да су је као такву прихватили сви учесници, како они који су водили преговоре, тако и посредници, и додаје:

         Градоначелник Пожаревца Бане Спасовић

– По тој логици, може се сматрати да је Пожаревац само имао среће да буде домаћин једног од најзначајнијих догађаја 18. века. Ипак, мислим да је удео у тој одлуци имала и чињеница да је овај наш крај место посебне енергије које привлачи људе да у њему долазе, окупљају се, али и живе.

Град је још раније начинио кораке у очувању спомена на овај догађај. Била је основана фондација, направљена је реплика шатора, уређен је простор око њега… С обзиром на значај Пожаревачког мира, какав је однос и интересовање наше државе?

– Искрено, и нас у локалној самоуправи помало је затекао део обраћања председника Републике Србије Александра Вучића током отварања прошлогодишњих Љубичевских игара у коме је говорио о Пожаревачком миру и значају његовог обележавања. Изузев људи из кругова историчара, мишљења сам да до пре неколико година нисмо имали велико интересовање у Србији за Пожаревачки мир, нарочито не од највиших државника. Ми у Пожаревцу смо још раније имали план великог обележавања 300 година од потписивања Пожаревачког мира, али нам је овај импулс од стране председника Србије дао ветар у леђа да 21. јула организујемо догађај достојан тог историјског тренутка од пре три века.

У чему се конкретно огледа подршка председника Републике Србије Александра Вучића обележавању Пожаревачког мира?

– Сам податак да је држава за Организациони одбор обележавања 300 година од потписивања Пожаревачког мира делегирала председницу Народне Скупштине Републике Србије Мају Гојковић, поставља овај догађај у сам врх овогодишњих манифестација наше земље. Од стране председнице Гојковић и њеног тима имамо изузетну логистичку подршку да спроведемо све замисли у дело, а захваљујући њеном утицају списак званица обухватиће најзначајније представнике иностраних држава. Све то нас поново ставља на мапу градова о којима се прича и доноси прилику да развијамо туризам, али и привреду. Верујем да не морам посебно да напомињем колико ће утицајних људи тих дана бити у нашем граду, а који итекако имају моћи да пронесу добар глас о потенцијалима Пожаревца у своје државе.

Придају ли значај Пожаревачком миру Аустрија, Турска, Италија, Велика Британија и Холандија?

– То су државе које су директно или индиректно наследнице земаља које су учествовале у преговорима. Наравно, све амбасадоре тих земаља који су боравили у нашем граду водили смо у обилазак комплекса на Тулби и према њиховим реакцијама могу да закључим да су свесни значаја Пожаревачког мира, али и изненађени колико смо му пажње ми у граду посветили. Можда је то неки стереотип који нам је прилепљен из протеклих времена, а који говори да нисмо свесни културне и историјске баштине старог континента. Примера ради, један виђенији историчар из Аустрије који се уско бави приликама у Европи у 18. веку је пре пар година контактирао локалну самоуправу како би нас обавестио да је у близини Пожаревца потписан мировни споразум и предложио нам да заједно обиђемо место потписивања. Мислим да је у најмању руку био изненађен када смо га обавестили да је добродошао да обиђе то место на коме се већ налази реплика Царског шатора, реконструкција преговора у виду поставке фигура представника учесница и низ докумената који су заправо вредна историјска грађа о детаљима преговора.

Имајући све то у виду, као и пажњу коју град последњих година придаје организацији манифестација, шта можемо очекивати од обележавања три века од потписивања Пожаревачког мира?

– Све приказано биће у духу тог догађаја а у складу са културним наслеђем Европе и Србије као њеног дела. Сматрам да ће програм уједно бити и порука да иако наша земља није још увек део Европске уније, одувек је била важан део Европе. Оно што могу да поменем је да ћемо имати мини концерт пожаревачког Симфонијског оркестра „Гвардиа“, који ће спремити посебан репертоар за ову прилику. Поред музичког дела, имаћемо још занимљивих сегмената који ће представити све познато али и до сада непознато о Пожаревачком миру.

Који су још бенефити које би Пожаревац могао да има од овог догађаја?

– Неки су се већ показали, попут реконструкције Хајдук Вељкове улице и читавог тог потеса који води до Тулбе. То ће свакако допринети бољем утиску који ће о нашем граду имати званице које буду ишле до комплекса Пожаревачког мира, али је превасходно корист за све Пожаревљане који живе у том делу града. Наравно, ова улица, као и све остале које реконструишемо последње две године, део су плана да убрзано надокнадимо све недостатке које је имала пожаревачка путна и комунална инфраструктура. У том делу града настаје још један парк, око обележавања Пожаревачког мира и Етно парка, који ће Пожаревљанима пружити двоструки угођај, уз опуштање у природи и богаћење сазнања о културној баштини нашег града. Напомињем да је уређивање тог простора део процеса који се одвија у складу са Детаљним урбанистачким планом Тулба- Табана. Дакле, радимо у складу са постојећим детаљним плановима, али интензивније, рекао бих, него што је до сада био случај. Уколико се сећате, у свом експозеу при преузимању функције градоначелника, рекао сам да немамо луксуз да се сконцентришемо само на једну област развоја града, а околности око организовања овог догађаја, можда су најбољи пример те тврдње.

Р. Н.