2019-02-26T18:38:56+01:00 26. фебруара, 2019. 18:38 |

ПРЕДСТАВЉЕНЕ ЛЕПОТЕ ЖАГУБИЦА: Магијска привлачност Хомоља

Штанд Туристичке организације Жагубица на 41. Сајму туризма у Београду сигурно је, међу свим осталим у хали 4 био најшаренији и „најукуснији“. Дизајнери, или је можда боље рећи изврсне домаћице Хомоља су се потрудиле да покажу све оно што могу да произведу и припреме поштујући традиционалне рецепте и укусе овог поднебља источне Србије. Мед за који поносно кажу да је брендиран, хомољско јагње и племениту пастрмку, „влашки“ сир, хлеб и пецива, колаче и штрудле, аперитивне ракије од шљиве и другог воћа у лековитој комбинацији са травкама, сокове, слатка и џемове… Храна, поготову аутентична, је битан елемент у туристичкој понуди, али није једино што Хомоље путницима намерницима има да понуди:

            -Хомоље је само по себи еколошка регија у којој се вековима уназад испредају чудне приче проткане мистеријом, каже Владан Лазић, дирекор ТО Жагубица. То није необично за овај крај у источном делу Србије коју цивилизација још увек није оскрнавила па у себи крије лепоту и чудеса каква се ретко виђају. Зато и они који га открију називају рајем на земљи.

            Хомоље је препуно тајанствених шума и пећина, потока, зелених извора, старих манастира и аутохтоних грађевина чије се порекло полако открива, древних обичаја који зову посетиоце:

            -Они који су као мали читали бајке, крочивши у наше пределе имају утисак да су ускочили у неку од тих бајки из детињства. У самом срцу те лепоте, на извору реке Млаве налази се Жагубица. Невелика општина последњих година све је препознатљивија на туристичкој мапи по заштићеним споменицима природе, карактеристичној понуди здраве хране и многобројним манифестацијама где се и презентује сав колорит и сво богатство нематеријалне баштине.

            Посетити Хомоље, препустити се његовој магији и вратити му се, јер увек има нешто ново да открије, порука је Туристичке организације Жагубице на овогодишњем Сајму туризма.

                                                                                                    Д. Деурић