СПОРТИСТИ ПОЖАРЕВЦА У ВРЕМЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА (1999)
Док траје ванредно стање због корона вируса, ми у Србији не можемо а да се не сетимо великог зла које нас је задесило такође у марту, али 1999. Само што смо тада знали ко су нам агресори, а о данашњем непријатељу се врло мало зна и што је најгоре, невидљив је.
Нато агресија на СР Југославију почела је у среду, 24. марта у 20 сати и 10 минута. Одлуку о томе донео је Хавијар Солана, ондашњи генерални секретар моћне војне организације НАТО. Наредбу о ваздушним операцијама над СР Југославијом (Србијом и Црном Гором) преузео је амарички генрал Весли Кларк.
Ту тешку ноћ су парале експлозије лоцираних циљева. Гађано је са велике даљине ракетама „Томахавк“ које су испаљиване са ратних бродова стационираних у Јадранском мору и са великих висина из невидљивих авиона „Ноћни соко“(Ф-117).
Спортска такмичења, која су била у пуном јеку, одмах су прекинута због ратних дејстава. Али се са мировањем није дуго издржало. После неколико дана, и поред сталне ваздушне опасности, спортисти нашег града су се поново активирали и почели да играју анти – ратне утакмице. Заправо, фудбласка лопта је почела прво да се котрља у стишким селима где су били размештени војни резеристи. Онако у униформама и чизмама играли су између себе на мале голиће, популарну „шеву“. Одиграно је и пар утакмица у одбојци и рукомету, али су најактивнији и најистрајнији били фудбалски клубови. Тадашњи ОФС Пожаревац је покренуо читав низ пријатељских сусрета, који су играни по селима. Ипак, Пожаревачки Млади радник, у то време друголигаш, је предњачио је и одиграо 14 анти-ратних утакмица на Вашаришту и као гост на стадионима у Београду, Костолцу, Краљеву, Жабарима…
Бомбардовања нису престајала пуних 78 дана. За сво то време лопта није мировала. Храбри спортисти – фудбалери дали су свој пуни допринос у „Пожаревачким пркосним фудбалским данима“ какав је и радни наслов аутора спортског ратног дневника и овог текста. Његова сећања на та спортска дешавања, на део историје спортског Пожаревца и пожаревачког краја, после много година, оживећемо на спортским страницама наших новина.
Фотографија и текст: Раде Сандић