2016-12-16T03:16:28+01:00 22. марта, 2016. 10:21 |

Путевима змајева кроз Голубац

IMG_8132

Ј. Петровић, С. Ђокић и М. Живановић

Стара усмена предања у многим крајевима Србије представљају вредан део нематеријалног наслеђа. Нажалост, изумреће уколико се не буду забележила.

Подстакнути овом идејом, Народна библиотека „Вељко Дугошевић“ у Голупцу и београдски Кластер путева културе, уз подршку Министарства културе и информисања, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, као и Општине Голубац, позвали су све заинтересоване да им помогну у прикупљању најбољих предања североисточне Србије. Тако је део прича, које се деценијама преносе са колена на колено, преточен у мобилну апликацију „Путевима змајева кроз Голубац“, са које се могу чути беседе бака из голубачког краја о змајевима, вилама, тодоровцима, вампиру малом Мики, суђеницама…

Презентација овог интересантног пројекта, који има и туристички потенцијал, одржана је у Народној библиотеци „Илија М. Петровић у Пожаревцу.

Ауторка Јелена Петровић, истакла је да су током конкурса трагали за особама, које умеју да казују приче и легенде:

-На нашу адресу стигло је око 20 писаних и видео прилога. Било је ту и документарца, као и једне монографије. Свој допринос реализацији пројекта дали су и ученици основне школе, који су успели да прикупе приче од својих бака и дека. Оно што реализаторима пројекта предстоји јесте израда такозваних QR кодова, помоћу којих ће се откривати нове приче из голубачког краја. Све што ће корисник апликације морати да уради јесте да активира скенер, а затим камеру свог мобилног телефона упери ка QR коду, који скрива нову причу, објаснила је ауторка пројекта Јелена Петровић.

По речима професорке књижевности у Великом Градишту Сање Ђокић, нека од предања, која су стигла на конкурс, део су њеног мастер рада. Одатле је и потекла идеја о истраживању народних предања. Откада су престале да се причају приче, како је рекла, људи су престали да разговарају међусобно, да се друже, да заједнички стварају.

-Током слушања предања, чућете како су у ствари настајале приче. Предања, као књижевна врста, као прозни жанр, врло су занимљива, из разлога што имају потребу да буду жива. Наиме, настоји се да се оживи време приповедања, време када се дешава одређена прича. Моје истраживање спроведено је у два села великоградиштанске општине. Циљ је био да пронађем неко локално предање, које до сада није забележено. Тако је и снимљена прича о малом Мики, вампиру из Пожежена, истакла је на промоцији пројекта Сања Ђокић и додала да је током рада на терену, најтежи био поступак откривања казивача, настајао је проблем јер су се они у једном тренутку, због присуства камера,  повлачили.

Фестивал причи и легенди

Пројектом „Путевима змајева кроз Голубац“, Општина се представила и на овогодињем Сајму туризма у Београду. Мобилна апликација презентована је ширем аудиторијуму.
За в. д. директорке Народне библиотеке „Вељко Дугошевић“ Марију Живановић, интересантно је то што су људи наставили да достављају своје приче, да учествују у пројекту и мимо конкурса. Такође, пројекат је наишао и на велико интересовање и подршку медија.

-Планирамо да у августу, у подножју наше тврђаве у Голупцу, организујемо Фестивал причања прича и легенди. Поменутој манифестацији присуствовале би и баке-учеснице пројекта, које би нам уз приче и легенде, приближиле нематеријално културно наслеђе голубачког краја. Такође, од Нациналног парка „Ђердап“ добили смо позив за учешће на изложби под називом „Дунавска клисура-српска обала“ у Музеју „Банат“ у Темишвару. Наш пројекат биће представљен и на овом културном догађају, који ће трајати месец дана. Покушаћемо да са Румунијом ујединимо културно наслеђе, односно да реализујемо прекограничну сарадњу, са којом можемо успешно радити и на пољу туризма. Позив je уследио и из Хрватске, за учешће на „Legent fest“, најавила је Марија Живановић, која је позвала све заинтересоване, да уколико желе, буду део Путева змајева кроз Голубац тако што ће послати причу или легенду својих бака и дека.