2018-08-10T09:48:12+00:00 10. августа 2018, 9:48|

Рударске приче: Ослоњени једни на друге

Њихов хлеб има седам кора. Раде у три смене. На посао стижу возилима које зову „бањица“, нешто што истовремено личи на оклопни транспортер и аутобус. Тако се и враћају у своје „контејнерско насеље“ да се после смене истуширају, скину осмочасовну прашину и умор, одложе шлемове, пресвуку се у „цивилку“ и крену кући, својим породицама.

             Они су рудари на Површинском копу „Дрмно“.

             Горан Андрејић је први руковалац „багера 800“. На копу ради 27 година „ефективно“, како каже, јер има и придодати бенефицирани стаж.

             -Радимо колико год можемо да повећамо производњу у сарадњи са свим службама, машинском, електро, рударском. Договора мора увек да буде да то што радимо испадне најбоље и најквалитеније као сада овај ремонт. Када сам почео да радим, било је мање производње, мање тензије, мање машина. Сада је свега тога више и неупоредиво је теже да се стигне ниво задате производње.

             Радни дан Горана Андрејића без обзира у коју смену долази, почиње доласком на „пулт“, прегледањем машине и онда започиње копање угља – производња „црног злата“. Циљ је што више, каже Горан. Посао је тежак и опасан, на копу су сви изложени удисању угљене прашине, повредама на раду због којих сви морају да носе прописану радну одећу и препознатљиве рударске шлемове. Због услова рада, на копу сви имају бенефицирани стаж, а компанија у којој су ангажовани, „ТЕ-КО Костолац“ обезбеђује редован систематски преглед, рекреативне одморе, бањско лечење…

Дан рудара

              Дан рудара је установљен у знак сећања на 6. август 1903. године када су радници Сењског рудника код Деспотовца штрајком изборили повратак на посао тројице отпуштених рудара као и бољи положај и скраћење радног времена.

             Прво јамско окно подземног рудника у Костолцу отворено је 1870. године. Овај рудник је био окосница индустријализације Србије и покретач отварања фабрика. Половином 20. века отворен је први површински коп на Балкану управо у Костолцу, да би седмадестих година у потпуности престала подземна експлоатација угља. На костолачком лигниту никле су термоелктране А 1, А2, Б1 и Б2 укупне снаге хиљаду мегавата.

             Нови инвестициони циклус у „ТЕ-КО Костолац“ доноси проширење копа „Дрмно“ са садашњих 9 милиона тона угља годишње на 12 милиона тона и изградњу нове термоелектране снаге 350 мегавата.

             Прича Дејана Милосављевића, главног пословође угљеног система, који на Копу „Дрмно“ ради 33 године, почиње са условима за рад.

             -Од сто људи који раде директно овде сваког дана, педесеторо не дочека крај радног века. Овде све службе морају да се ослоне једна на другу да би посао могао да се заврши. Једино тако можемо да олакшамо себи. На копу нема годишњих доба, не гледа се да ли је плус или минус 40 степени, киша, сунце, ветар снег. Девет ујутру или три у глуво доба ноћи, сасвим је свеједно, овде се ради 24 сата дневно у свим временским условима на машинама које имамо.

             Да би систем у таквим условима могао да функционише, брину све службе. Овде су људи  ослоњени један на другог:

             -Ми смо сви овде као род, каже Дејан Милосављевић.

Д. Деурић