2018-07-10T12:27:14+02:00 10. јула, 2018. 11:53 |

Време када су млади заиста имали реч

Данас је десет година од како није са нама колега, новинар Миле Вељковић. 

 

           Субота 13. октобар 1979. године није се разликовала од осталих дана викенда, осим што је тада по први пут емитована омладинска емисија на Радио Пожаревцу, који је функционисао у оквиру Новинске куће „РЕЧ НАРОДА“. То је био дан рођења  програма који је наредних деценија обележио радиодифузно стваралаштво намењено не самом младима, већ и далеко широј популацији на територији коју је овај Радио средњим таласима „покривао“: од Пожаревца до подножја далеког Гоча.  „Мама и“ „тата“ емисије која је добила име „Млади имају реч“ био је новинар Миле Вељковић, а идеја која је сазревала из средњошколских дана родила се у његовој сарадњи са култним програмом тадашње СФРЈ „Вече уз радио“ Радио Београда и њеним аутором Николом Караклајићем.

Паралелно са временог почетака омладинског програма Радио Пожаревца, тадашње усмерено образовање пружало је једном броју средњошколаца могућност да при Гимназији стекну диплому новинара-сарадника. Но, смер се брзо угасио, а тада већ култна емисија „Млади имају реч“ спонтано постаје својеврсна школа практичног радио новинарства. За упис у ову школу нису биле неопходне добре оцене и ђачка књижица, већ жеља и интересовање да се путем етра пренесе оно што је млади свет мучило и тиштило или им чинило задовољство. У Таковску број 5 долазили су петком у пола седам клинци жељни знања из ове области, али и они који су желели да овим путем стекну популарност. Миле је свакога прихватао од срца, пружио шансу, здушно помагао и уводио у свет ове врсте стваралашта, и понаособ давао времена да свако сам оцени да ли је за радио или није. Поштовао је идеје и иницијативу сваког од сарадника, тако да је у етар отишло на хиљаде сати занимљивих садржаја, репортажа, интервјуа, анкета у  персоналној реализацији новопечених новинара. А овде је правило било да свако ко уради макар један прилог  постаје новинар емисије „Млади имају реч“. Неизбежно је поменути да се један број клинаца из емисије „Млади имају реч“, данас већ озбиљних људи, деценијама професионално бави новинарством, публицистиком, књижевношћу…

НА НЕБУ ИЗНАД ПОЖАРЕВЦА

У студију Радио Пожаревца

Идеје и упорност Милета Вељковића допринеле су да емисија „Млади имају реч“ буде уживо емитована са разних места не само у Пожаревцу, већ и других градова округа, да се покрену бројне хуманитарне акције и приредбе, одржи и опстане велики број манифестација, рок концерата и традиционалног избора за „Хит године“, раде такозвани „радио мостови“, оснују и опстану локалне рок групе. Један од врхунаца реализације радио програма било  је двочасовно емитовање емисије из авиона који је кружио изнад Пожаревца у време када мобилни телефони нису били чак ни део научне  фантастике. И студио и техника и предајник били су смештени у самом авиону, а успомену на овај несвакидашњи догађај не само у Пожаревцу, већ и тадашној Југославији, чувају једне старе фармерке изгрижене од киселине из акумулатора који је због скученог простора био у крилу једног члана екипе.  Остаје забележена „велика фрка“ која је настала у граду после кратког прилога у емисији, у којој је изнета чињеница да  је  један пожареачки ученик добио непостојећу оцену – нулу!

Сећајући се Милетовог ангажовања у емисији „Млади имају реч“, неправдено је изоставити имена оних који су годинама били уз њега, доприносећи да овај програм има свој специфичан и до данас непревазиђен „шмек“. Наравно, ако би поменули сваког понаособ, било би потребно много простора, но неки од њих су:  Буца Тодоровић, Мишкец, Суза Јаковљевић, Стева „Ухер“, Горан „Карамела“, Гиле „Жил-Макс“, Јела Глигоријевић, Бојица, Боба, Игор …

Средином осамдесетих година Миле смишња ново рухо за стару рубрику „Хајде да се дружимо“ која прераста у свакодневну двочасовну емисију која је управо дружећи се са слушаоцима остварила циљ и оправдала име пружајући мноштво актуелних рубрика, разговора са гостима их свих сфера стваралаштва и свакодневног живота, сервисних информација, директих укључења, сјајног музичког избора. Из поменуте емисије настаје низ пројеката радиофонског стваралаштва, које Миле Вељковић, што самостално, што са сарадницима реализује, остварујући изузетне емисије и врхунске успехе на тадашњим републичким,  савезним и међународним надметањима.

Препуштајући „реч млађима“ Миле Вељковић се деведесетих година враћа писаној речи у недељнику „Реч народа“ али и неколицини медија националног значаја, верујем, носећи у  срцу Радио и емисију „Млади имају реч“.

Стицајем животних околности, последњу деценију међу нама нема ни Милета Вељковића, а стицајем друштвених околности ни Радио Пожаревца.

Остају записи на бројним радијским тракама, фотографије са снимања емисија, текстови који су пропратили успехе и освајане награде и успомене на бољу прошлост и време када су млади заиста имали реч.

                                                                                         Влада Винкић