2018-07-21T20:05:37+02:00 21. јула, 2018. 19:33 |

Снежана Милисављевић: У сваком детету је стваралац

Нашу саговорницу срећемо на радном месту: у кабинету биологије Основне школе „Доситеј Обрадовић“ последњег дана школске године. У живописно осликаној учионици мноштво је несвакидашњих експоната од природног и рециклажног материјала, а овај простор често се трансформише у место за игру, бројне еколошке перформансе и кореографије, израду костима за дружења, што током школске године прожима и олакшава рад на савладавању градива ђацима. Овакав начин приближавања деце  не само ка предмету који предаје, већ и свему што има додирних тачака са природом, окружењем, заштитом околине осмислила је и реализовала Снежана Милисављевић, наставница билогије, која равно четврт века улаже труд у изградњи атмосфере међусобног уважавања и поштовања на релацији ученика једних са другима и са наставницима.

– Волим да ослушкујем знатижељу ђака, очекивања, да пратим њихов развој, да их саветујем, волим рад са њима. Волим када се у њима пробуде ствараоци, када приметим да оно што смо годинама радили добија свој облик и испуни сврху, говори Снежана.

– Ваннаставне активности пружају ми могућност да  учионица постане место за стварање нових идеја, заједничког деловања са ученицима и неговање љубави према природи и животном окружењу.

ПРЕКРЕТНИЦА У ДЕТИЊСТВУ

 

Интересујући се одакле толика љубав према раду са децом, предмету који предаје, креативности коју остварује, враћамо се у детињство госпође Милисављевић.  Време одрастања провела је у срећној породици  са мамом Олгом и оцем Љубишом, који су њој и брату пружали не само подршку и љубав већ и смернице  да се и природно окружење, мора чувати јер припада свима. Такође, однос према њој и брату био је усмерен на неговање талента који су поседовали у сегменту уметности. То је био спој који је начинио неку врсту прекретнице.

– Афинитет ка биологији приметила сам у шестом разреду основне школе. Када размишљамо чиме ћемо се бавити у животу, обично размишљамо рационално. Међутим, већину одлука прелама емотивни део, онај који покреће мотивацију и испуњава душу. Код мене је то била билогија. У средњој  медицинској надограђујем своја знања и уписујем Природно-математички факултет на коме стичем звање дипломирани биолог.

Члан колектива Школе ,,Доситеј Обрадовић“ у Пожаревцу постаје 1993. и свих ових година ради образујући и васпитавајући ученике од петог до осмог разреда, преносећи им на креативан начин знања из области биологије.  Посебан акценат ставља на еколошко образовање  и стицање високог нивоа еколошке културе и еколошке свести, што доприноси да њени  ученици учествују и освајају награде на општинским, регионалним и републичким такмичењима:

– Само у претходне две школске године освојено је више десетина  награда на овим надметањима а највећим професионалним успехом сматрам  освојену прву награду на регионалном, и трећу на републичком такмичењу из биологије Михајла Митровића, ученика са тешко оштећеним видом.

Међу бројним успесима, ту су и два најбоља научно-истраживачка рада њених ученика на републичким такмичењима док је дванаест година организатор и реализатор креативних поставки здраве хране у оквиру манифестација ,,Октобар месец правилне исхране“ у сарадњи са Заводом за јавно здравље. Када је о личним признањима реч, Снежана је за успешну реализацију манифестације и  макету од рециклажног материјала на тему ,,Подржимо безбедност хране у свету у кризним ситуацијама“, добила посебну похвалу Института „Др Милан Јовановић Батут“ у Београду. Поводом Дана радника у образовању добитник је награде 2006. године, а Културно-просветна заједница Пожаревца јој 2014. додељује Повељу културе. Ту су и бројне награде у оквиру Фестивала младих за најбоље кореографије и костимографије, којима је наша саговорница исказала таленат из области игре, покрета и примењене уметности, чиме потврђује своју свестраност и надареност за спој биологије као природне науке и појединих сегмената уметности – све у циљу образовања младих генерација.

                                        МОТИВАЦИЈА У ТИМСКОМ РАДУ

Чини се да последње деценије није било значајне манифестације везане за екологију и биологију на којој Снежана са својим ученицима није била присутна, запажена и награђена.

Ту је Фестивал науке ,,Чаролијом кроз науку до знања“,  еколошки перформанс ,,Дани биодиверзитета за срећу и радост целог света“ у Београду, фестивал науке ,,Наук није баук“ у Нишу, манифестација духовне подршке деци Јапана ,,Хиљаду ждралова“, фестивал науке ,,Научне чаролије“ , еколошки перформанс ,,Заштитимо угрожене врсте“,  обележавање ,,Светског дана прве помоћи“, еколошки перформанс ,,Заштитимо врсте на морском дну“ и много, много тога…

У оквиру Еколошког друштва „Пријатељи Чачалице“ Снежана је организатор бројних догађаја, континуирано организује и изводи јавне и огледне часове са циљем омасовљења еколошког покрета док је три године за редом, као аутор, учесник међународног еколошког  саветовања ,,Одрживи развој града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац“. Чињеница је да наша саговорница свих година, вредно радећи, даје немерљив допринос афирмацији своје школе, еколошком образовању и васпитању деце, а њена љубав према деци и послу који обавља позната је не само у граду под Чачалицом, већ далеко шире.

Снежану мотивише тимски рад са члановима колектива.

– Наравно, велику подршку имам и од  породице коју чине супруг и ћерке Невена и Јелена. Чини се да су они својеврстан „ветар у леђа“ који ме усмерава да идем снажније даље и путем који сам трасирала.

Влада Винкић