У Србији живи нешто више од 1,7 милиона пензионера. Највећи број њих је пензију стекао у категорији запослених – око 1,4 милиона. Пољопривредне пензије прима 212 хиљада људи, а пензије у категорији самосталних делатности 72 хиљаде. Највиши износ пензионог чека је 115.000 динара и број оних који их добијају је занемарљив – 15. Са друге стране, готово пола милиона пензионера у Србији месечно добија 13.221 динар. Пољопривредне пензије су и ниже – 10.394 динара. Две трећине од укупног броја пензионера добија просек од 24.170 динара.
Пројекат „СОЦИЈАЛНА МАРГИНА БРАНИЧЕВА“ суфинансира 
У Србији, према званичним подацима жви 7,3 одсто сиромашних чија је потрошња по домаћинству испод 11.694 динара. Граница између званично сиромашних и пензионера са месечним чеком од 10 и 13 хиљада динара је танка, готово невидљива.
Немогућност да обезбеде адекватну исхрану и здравствену негу, живот достојан уложеног труда, после периода у коме су били радно способни, доводи их у ситуацију социјалне потребе.
После година ратова крајем 20. века, хиперинфлације, нестабилности, транзиције, губитка посла, неповезаног радног стажа, исељавања, многе старије суграђане, са пензионим чеком или без њега, не доводи само у категорију социјално угроженог слоја већ и позицију социјално искључених људи. Њима је помоћ потребна, а друштво није увек спремно да одговори ни социјалним давањем ни социјалном бригом.
ОД ПОНЕДЕЉКА ДО ПЕТКА
Добра је Драгана
Драгана Живковић је једна од геронто домаћица у Пожаревцу која је у првој групи прошла обуку и још увек је ангажована. Њена прича о бављењу овим послом почиње тако што је прво сама остала без радног места у Месној индустрији, онда „спремала по кућама“ да преживи тешко време, чула за обуку, добила лиценцу и остала у овом послу. Расположена је, а о онима којима помаже има само лепе речи. Иначе, сада брине о осам корисника, шест жена и два мушкарца.
Четвртак је дан када обилази комшинице Љубу и Миру на Пионирском тргу у Пожаревцу. Има корисника и у Забели, први је у јутарњим сатима:
Мој терен, каже Драгана и уводи ме код Љубице. Кратко јој објашњава зашто сам ту и креће разговор. Драгана уз причу и договор ради свој посао. Мери Љуби притисак и пита је како спава, уписује у своју „евиденцију“ измерене вредности, јер је и то услуга геронто домаћице. По потреби ће алармирати здравствену установу, да би се пружила нега. Сада је у реду, притисак је у уобичајеним границама.
Љубица је имала мождани удар и слабо се служи левом страном, али није непокретна. Када је лепо време, изађе до дворишта. Сада када је хладно очекује Драганине и посете свог сина који не живи са њом, али свакодневно доноси потрепштине и „пуни“ фрижидер:
-Њих двоје су мој прозор у свет, каже. Једва чекам да Драгана дође, то ми много значи, не само због помоћи већ да проговоримо.
Показује на прозор који је Драгана прошле седмице опрала и променила завесе. Осим тога, Драгана укључује машину за веш, пере судове, промени постељину, припреми оброк и обавезно попије кафу „2 у 1“ са Љубом. То се не рачуна у услугу, то Љубица захтева и очекује од Драгане. „Добра ми је Драгана, каже Љубица и објашњава: – Она није моја служавка већ геронто домаћица“.
О лековима брине син, спреми у дозер – Љубица мора редовно да узима терапију. Жали се да јој је хладно и објашњава да је то због можданог удара и слабе циркулације.
Када је сама Љубица чита новине, гледа ТВ програм за који коментарише да баш и није занимљив, али ту је да прави друштво. Љубица је, иначе пензионер са најнижом пензијом и не плаћа партиципацију за услугу „помоћ у кући“ .
МАПИРАЊЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Истраживања су показала да последњих година није дошло до побољшања у развоју социјалних услуга у заједници у Србији. Иако постоје неке промене у односу на 2012, оне су безначајне. Број локалних самоуправа којe пружају услуге, укупан износ средстава за ове намене, па чак и број корисника остао је готово непромењен. Циљ мапирања је стицање увида у тренутни статус и број услуга социјалне заштите на локалном нивоу. Исто тако, налазе се и препоруке мапирања услуга социјалне заштите у оквиру мандата локалне самоуправе које треба да допринесу даљем развоју неинституционалних облика заштите, развоју плурализма међу пружаоцима услуга, стварању интегрисане социјалне заштитне услуге, као и побољшању приступачности, ефикасности и квалитета услуга.
Потреба за једном таквом услугом евидантирана је у Пожаревцу почетком овог века, јер стара лице чине 21,9 одсто од укупног броја становника на подручју Града. До њене реализације долази крајем 2008. године када Град добија на конкурсу Фонда за социјалне иновације средства за примену пројекта „Помоћ у кући за стара лица и особе са инвалидитетом“. На овом пројекту ангажују се Центар за социјални рад и Црвени крст Пожаревац. Пројекат траје годину дана, а реализовале су га пет геронто домаћица које су претходно прошле обуку и добиле сертификате о стручној оспособљености. Предвиђен број корисника је био 35, већина у Пожаревцу и Костолцу, али их је било и у селима.
Овај промо програм се временом ширио, повећан је број геронто домаћица и корисника, а услуга добро прихваћена. Тренутно је ангажовано 10 геронто домаћица за 74 корисника у Пожаревцу, Костолцу, Забели, Дрмну, Дубравици и Трњану. Црвени крст Пожаревац који пружа ову врсту услуге је лиценциран код Министарства за запошљавање, рад и социјалну политику и борачка питања. Лиценца је временски ограничена на шест година уз могућност продужавања. Јавни конкурс за ову врсту помоћи расписује локална самоуправа – Град Пожаревац, а решења о додели помоћи доноси Центар за социјални рад. Услуга је бесплатна за пензионера са најнижим примањима и кориснике сталне социјалне помоћи, док други корисници плаћају партиципацију која се одређује по висини прихода и унапред утврђеним критеријумима.
Социјална искљученост и сиромаштво
Чак 25,4 одсто становништа је у ризику од сиромаштва, док се 38,7 одсто њих налази у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Ризик од сиромаштва има готово дупло већу стопу у Србији него што је просек за чланице Европске уније, кажу званични подаци.
Групе које су највише изложене ризицима од сиромаштва су назепослени, самохрани родитељи, особе које живе саме, деца, млади Роми, интерно расељена лица, особе са високим степеном инвалидитета, стари без пензија или са најнижим пензијама.
ЛИСТА ЧЕКАЊА ЗА ГЕРОНТО ДОМАЋИЦЕ
Геронто домаћице којих у овом програму у Пожаревцу има десет имају обавезу да својим корисницима пружају услуге као што су набавке, плаћање рачуна, помоћ у одржавању личне хигијене и хигијене стамбеног простора и у суштини су прилагођене сваком кориснику понаособ:
-Помоћ у кући за стара лица и особе са инвалидитетом је једна од услуга која припада групи проширених права у области социјалне заштите, каже Новица Ђорђевић, социјални радник Црвеног крста Пожаревац који непосредно са геронто домаћицама спроводи програм. Циљ је унапређење квалитета живота старих и инвалидних и стварање услова да могу да живе што дуже у свом природном окружењу. Њима је потребна мала помоћ и геронто домаћице их стимулишу да самостално раде оно што могу, а на себе преузимају оне обавезе за које крисници нису способни. Код неког припремају лаке оброке, набављају намирнице ако нема ко други, плаћају рачуне, заказују здравствене прегледе, одржавају хигијену у стану, припремају огрев, ложе, зависно од потреба.
Програм помоћи је тако конципиран да геронто домаћица два пута недељно по два сата посвећује једном кориснику. Дневно обилази три корисника и има пуно радно време. Геронто домаћице не замењују децу или сроднике који не живе ту или их нема, каже Новица Ђорђевић, али остварују са корисницима људски контакт у коме има и доза присности и пре свега разумевања. Однос у пружању ове услуге се заснива на поверењу између домаћице и корисника.
За ову врсту проширене социјалне помоћи у Пожаревцу тренутно постоји листа чекања.
*Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства