2018-10-19T08:36:30+02:00 19. октобра, 2018. 08:36 |

Стабилно снабдевање водом

Ове јесени као и у току лета у Пожаревцу није било проблема нити рестрикција у водоснабдевању. На руку је ишло и време, кишни јун и јул. Мада без падавина и сунчани, август и септембар нису имали тропске температуре, па није било повећане потрошње. Водостај Велике Мораве је опао у октобру, што утиче генерално на ниво подземних вода, што, ипак није угрозило стабилност у снабдевању ни квалитет воде која стиже до потрошача.

            -Уз мало среће што су летњи месеци били прилично кишовити и што генерално није била сушна година као претходне, направили смо довољно добру акумулацију у подземљу са квалитетном наливном водом тако да нам је хидрауличка баријера функционисала на добар начин. То није значајно само за количину воде коју је потребно обезбедити, већ и за квалитет, каже о ситуацији са водоснабдевањем у Пожаревцу Владимир Стојимировић, директор Јавног комуналног преузећа „Водовод и канализација“.

            Обично у летњим месецима, због мање количине воде, расте проценат нитрата у њој, па су потребне додатне мере да се обезбеди исправна вода. У овом периоду то није био случај, каже директор.

            -Ниједнапут овог лета нисмо били угрожени нитратима. Њихова вредност се кретала испод 40 милиграма по литру, а прописано је 50 милиграма. Углавном се вредност кретала између 30 и 33 милиграма.

            Квалитет воде контролише Завод за јавно здравље у Пожаревцу. Ова здравствена институција одређује и тачке где се вода контролише. То ради шест пута месечно на једанаест тачака у Пожаревцу и на четири тачке у Костолцу што потрошачима даје сигурност да користе хемијски и бактериолошки исправну воду.

                                    ДЕТЕКЦИЈА ГУБИТАКА У МРЕЖИ

Владимир Стојимировић

            Иначе, последњих година предузеће „Водовод и канализација“ пуно ради и улаже да се спрече губици воде у мрежи. Поред замене старих азбестних цевовода ради се и на детекцији и смањењу цурења воде у систему што је доста сложен посао. Резултати ових настојања су видни, потврђује Владимир Стојимировић.

            -Смањили смо производњу воде ове године на секундном нивоу између 6 и 10 литара. Разлика између фактурисане воде и количине произведене воде се смањила за пар процента што је резултат реализованог пројекта детекције губитака.

            Заменом азбестног цевовода новим, смањен је и број интервенција због пуцања. Раније је било између 12 и 15 интервенција на водоводној мрежи у току дана, а сада је број смањен на дневном нивоу између 6 и 9.

            -Тај број је и даље веома висок, наводи Стојимировић. То је због тога што и даље имамо око 40 километара азбестно цементних цеви али, не само њих. Кроз пројекат детекције смо уочили да највише губитака имамо на ПВЦ цевима и то на деловима мреже које су изведене почетком или средином деведесетих година. То показује да у том периоду квалитет материјала није био добар и нас тек очекује да у наредном периоду решимо озбиљна процуривања на местима где су ови делови мреже изграђени.

                              КАПАЦИТЕТ И ЗАШТИТА ВОДОИЗВОРИШТА

             Водоизвориште „Кључ“ са кога се Пожаревац снабдева водом, стандардно даје 220 секундних литара воде. У Костолцу се са Изворишта „Ловац“ црпи још 50 секундних литара. Мреже су повезане и са њих се осим ова два града, водом снабдевају и села Ћириковац, Кленовник, Петка, Дрмно и Стари Костолац. Остала насеља на територији Града Пожаревца нису повезана на централну мрежу водоснабдевања и углавном имају сопствене бунаре.

Водоизвориште „Кључ“ се од подземних вода штити инфилтрационим базенима, који се наливају водом из вештачког језера поред Велике Мораве. Они служе попут водене завесе и улога им је да разблажују нитрате из загађених подземних вода. Због великог присуства нитрата 2001. године из употребе су искључени бунари са Изворишта „Меминац“. Решење проблема за ово извориште се и даље тражи кроз примену уређаја за реверзну осмозу.

           Право решење, кажу у „Водоводу и канализацији“, за трајно и сигурно снабдевање је изградња фабрике воде на изворишту „Кључ“.

                                                                                                                                           Д. Деурић