Старе и ретке књиге – национално и културно благо

Objavio: | 07/02/2017

ИЗЛОЖБА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ „ИЛИЈА М. ПЕТРОВИЋ“ У ПОЖАРЕВЦУ

IMG_4646Изложбом под називом „Културно и национално благо Народне библиотеке Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, ова установа прошлог уторка, отпочела је прославу јубилеја – 170 година од оснивања првог Читалиштва. Ауторке изложбе су директорка Билиотеке Беба Станковић и руководилац Завичајног одељења и Одељења старе и ретке књиге Татјана Живковић, уз подршку Министарства културе и информисања.

Познато је да културној историји и традицији Пожаревца припада значајан број књига, које се налазе у фонду пожаревачке Народне библиотеке. Њихово порекло потиче од виђенијих Пожаревљана, који су своје приватне библиотеке уступали Народној библиотеци „Илија М. Петровић“, у периоду између два светска рата. Највеће библиотеке биле су Михаила Ј. Миладиновића, дугогодишњег директора и председника Читаонице, Стојана Рибарца, адвоката и познатог политичара, епископа Митрофана Рајића, судије Милана Дескашева, најпознатијег пожаревачког штампара Ђорђа Наумовића…

БЛАГО БИЛИОТЕКЕ ВРЕДНИЈЕ ОД ТРЕЗОРА НБС

IMG_4634Директорка Беба Станковић захвалила се Народном музеју, који је за потребе изложбе уступио најатрактивнији простор у граду – Галерију савремене уметности, као и Фондацији Миленин дома – Галерији Милене Павловић Barilli на техничкој помоћи и сарадњи.

-На ову изложбу одлучиле смо се из разлога што, сложићете се са мном, оно што се не види у јавности, као и да не постоји. Оно што имамо у Библиотеци, нити је било доступно, нити је шира публика, осим једног броја истраживача, могла да види и да се увери у то којом документацијом, историјским књигама Град Пожаревац располаже. Једном приликом, на прослави Народне библиотеке Србије неко рече, да оно што постоји у њеном трезору много више вреди од онога што постоји у трезорима Народне банке Србије, а скраћенице су нам исте – НБС. Ово је доказ да сваки град у Србији поседује нешто, чиме би, кроз организацију оваквих изложби, могао да се похвали. Оно по чему се разликујемо једни од других, то су управо збирке старих и ретких књига, нагласила је директорка Беба Станковић, захваливши се Министарству културе, које је финансијски омогућило организацију изложбе, дигитализацију фонда и израду Монографије.

САЧУВАН ДЕО ДВОРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

IMG_4630По речима Татјане Живковић, две најстарије књиге у пожаревачкој Библиотеци припадају 18. веку. Прва је „Итика јерополитика“, штампана Бечу 1774. године. Дело припада жанру моралистичких „поученија“ и под утицајем је масонске теозофске мистике и етике. Поред бројних вињета, орнаментура, садржи 67 гравира, које осликавају различите људске врлине и слабости. Друга књига је Рајићева историја разних славенских народа, такође штампана у Бечу, 1794. године. Штампана је у четири тома и била је веома утицајна у наредних сто година, између осталог и у писању уџбеника из историје. За Рајићеву историју се по први пут везује категорија пренумерације, односно претплате у Србији. Наиме, спискови пренумерата су касније коришћени за разна антрополошка, етнолошка и културолошка истраживања.

-На изложби су приказана и дела Доситеја Обрадовића, штампана у Београду 1833. године. За нас је најдрагоценија књига „Писма“ Доситеја Обрадовића, као продужетак „Живота и прикљученија“, у којој се налазе екс либрис Глише Павишевића, секретара на двору Кнеза Милоша. То указује да је део дворске библиотеке сачуван у нашој Библиотеци. За све истраживаче завичајне културне историје драгоцена је књига „Монумента Сербика“, коју је приредио Франц Миклошич у Бечу 1858. године. Наиме, у њој су IMG_4660сакупљене све повеље средњовековних српских и босанских владара, а за наше истраживаче је најдрагоценија Раваничка повеља Кнеза Лазара из 1381. године, у којој се први пут помињу места у околини Пожаревца, као што су Кленовник, Рукумија, Беране… За историју издаваштва нашег краја битно је споменути и књигу Николин Мусолин Гомирца под називом „До зоре“, која је штампана у Великом Градишту 1863. године, рекла је Татјана Живковић приликом отварања изложбе.

Осим колекције старих и ретких књига, и завичајна и периодична колекција је дигитализована, чиме ће обе бити доступне широком кругу читалаца. Осим доступности, дигитализоване библиотеке омогућавају да се изложени оригинали прикажу на један модеран и визуелно допадљив начин. 

Читалиште у Пожаревцу одмах после београдског

Отварање првог Читалишта у Пожаревцу, није много каснило за оним у Београду. Прво Читалиште у Београду основано је 1846. године, а годину дана касније, 1847, Указом Јована Стерије Поповића основано је и у Пожаревцу. У држави је тада владало уверење да су образовање и култура веома важни сегменти.

Јубилеј Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, разним активностима и манифестацијама обележаваће се током читаве ове године.

                                                                                                                            М. П.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *