Кромпиров мољац (Phthorimaea operculella) jе штеточина која прети пољима засејаним кромпиром, а веома тешко га је искоренити. Зато је важно да се произвођачи упознају са овом економски значајном штеточином кромпира како би могли правовремено и адекватно да је сузбију.
Лептир кромпировог мољца је смеђе жуте боје са дугим ресама на задњим крилима која имају сјајно љубичасти прелив. Јаја су бисерно бела положена углавном на наличје листа или на кртолама у близини окца. Гусеница, када се испили је белкасте боје, величине око 1 mm, а касније, ако се храни ткивом листа или стабла зеленкасте, а сиво љубичасте боје уколико су јој храна кртоле. Потпуно развијена гусеница је величине 12 mm.
Главни домаћин мољца кромпира је кромпир, али ова штеточина може да оштећује и парадајз, плави парадајз, дуван и корове из фамилије помоћница – Solanacеае (Datura stramonium, Solanum nigrum).
Мољац оштећује циму кромпира, мада веће штете наноси кртолама. Оптимална температура за развој штеточине је од 27–35 OC, женка полаже 50–200 јаја, а у нашим условима има 5–7 генерација.
– Превентивне мере за сузбијање кромпировог мољца су уклањање биљних остатака у пољу, строга хигијена складишног простора за кромпир, ускладиштење незаражених кртола, вађење кромпира у што краћем року на парцелама где је цима сува и кромпир у фази технолошке зрелости.
– Сузбијање кромпировог мољца у складишту даје задовољавајуће резултате, било да се изводи механичким уништавањем заражених кртола, прекривањем песком или дезинсекцијом складишног простора, саветује Јовица Јуришић, дипломирани ижењер заштите биља у ПССС Пожаревац.